Velika javna preduzeća mogla bi, u takvoj formi, uskoro da odu u istoriju. To će se desiti ukoliko se usvoji Nacrt zakona koji predviđa da se sva javna preduzeća transformišu u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, odnosno d.o.o. Jedna od ključnih razlika svakako je to da akcionarska društva mogu, iako ne moraju, delimično ili potpuno da se privatizuju dok u slučaju javnih preduzeća to nije moguće. Stručnjaci sa kojima smo razgovarali međutim kažu da transformacija ne mora da znači nužno lošu vest.
EPS, Srbijagas, Putevi Srbije, Pošta, lokalna komunalna preduzeća – poslednji podaci Agencije za privredne registre pokazuju da u Srbiji ima oko 500 javnih preduzeća, od čega je 29 velikih.
Nacrtom zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji je na javnoj raspravi od početka decembra prošle godine, između ostalog se predviđa da će sva javna preduzeća biti tranfsormirana u akcionarska društva ili d.o.o. u roku od godinu dana, sa početkom primene od 1 januara 2024.
Teoretski, to otvara mogućnost njihove privatizacije.
„Teoretski javna preduzeća ne mogu da se privatizuju zato šo obavljaju delatnost od javnog interesa. Što se tiče njihovog prebacivanja u AD ili d.o.o. to bi otvorilo mogućnost da se ona delimično ili u potpunosti privatizuju, ali ja mislim da to nije glavni niti trenutno razlog zašto se to govori“, rekao je za Marker Mihailo Gajić iz obrazovno-istraživačkog centra „Libek“.
Gajić smatra da je glavni razlog transformacije preduzeća bolja kontrola i upravljanje, a ne privatizacija.
„Ideja je da se preregistracijom iz javnih preduzeća u status ad zapravo ujednači trenutno prilično neujednačen, neusklađen i razbacan pravni okvir u okviru kojeg treba da dolazi do upravljanja i monitoringa nad upravljanjem preduzećem u državnom vlasništvu“, navodi Gajić.
On dodaje da privatizacija ne bi bila nužno loša jer su javna preduzeća izvor korupcije, navodi Gajić, ali sumnja da će se to desiti jer u Srbiji privatizacija niti je popularna niti odgovara političkim partijama kojima su javna i državna preduzeća partijski plen.
Direktori državnih preduzeća neće biti javni funkcioneri
Gubici, korupcija, politički, umesto ekonomskih interesa decenijama se vezuju za javna preduzeća. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je, gostujući ranije u Markeru, da su neka rešenja u Nacrtu novog zakona o državnim preduzećima čak i lošija od postojećih.
Jedno od njih tiče se statusa direktora sada javnih, a u slučaju usvajanja zakona, državnih preduzeća.
„Jedna posledica će biti direktno vidljiva osim ako se ovaj zakon o dnosno sadašnji Nacrt ne bude promenio. Direktori javnih preduzeća po tom novom sistemu uopšte neće biti javni funkcioneri i neće podnositi svoj izveštaje o imovini što je potpuni apsurd. To je pak posledica promene načina njihovog izbora koji se predviđa ovim novim zakonom i autentičnih tumačnje zakona o sprečavanju korupcije. Posledica je znatno manja mogućnost da se vrši kontrola recimo njihovog imovnog stanja, da li su stekli neku imovinu bez osnova tokom vršenja javne funkcije, neće morati da primenjuju pravila o sukobu interesa i tome slično“, objasnio je Nenadić.
Još jedan, novi zakon neće nužno značiti prekid sa lošom starom praksom – i Nacrt novog zakona, kao i postojeći Zakon o javnim preduzećima, predviđa da na čelo javnog ili državnog preduzeća može da se imenuje vršilac dužnosti, najduže na period od godinu dana uz mogućnost da jednom bude reizabran na isti period. To ograničenje nije međutim bilo prepreka da najvećim preduzećima godinama rukovode vršioci dužnosti- bez odrešenih ruku i bez pune odgovornosti.
Izvor: Insajder