Vlasti ne žele da imenuju stručne direktore putem konkursa, jer time gube kontrolu. Vršioce dužnosti direktora mogu držati u šaci.
Stranačka podobnost pri zapošljavanju i raspodjeli direktorskih i drugih pozicija u Bosni i Hercegovini – incident ili praksa? Koliko često je kriterij za kadrovska rješenja, iznad stručnosti i kompetencija? Ova pitanja, gotovo svakodnevno inicira bh. stvarnost.
Analiza Udruženja Restart Srpska, primjerice, pokazuje da vršioci dužnosti direktora u Republici Srpskoj mogu biti na toj poziciji godinama, bez konkursa i potrebnih kvalifikacija, ukoliko su stranački podobni, navodi BHRT. U Banjaluci su osvanuli bilbordi, o vršiocima dužnosti direktora. Istraživali smo, zašto vlasti ne uvedu red, u ovoj oblasti?
Želiš postati direktor javnog preduzeća, a ne ispunjavaš uslove? Da, moguće je. Poruka je na bilbordima kojima su u ReStartu Srpskа htjeli da skrenu pažnju javnosti na zloupotrebu ove funkcije.
Predsjednik ovog Udruženja kaže da im je inspiracija bila izjava premijera da se vršilac dužnosti imenuje, ako ne ispunjava zakonom propisane uslove da bude imenovan kao direktor. ReStart je radio analizu i svim nadležnim institucijama i poslanicima uputiо prijedloge za definisanje jasnih kriterijuma i mandata vršiocima dužnosti. Zatražili su i uspostavljanje sistema nadzora i odgovornosti. Međutim, niko nije reagovao.
„Dovoljno je da vas imenuju kao v.d. i možete ostati 10,20,30 godina i ne morate da ispunjavate nikakve uslove koji su predviđeni kada se bira redovno izabrani direktor”, kaže Stefan Blagić, predsjednik Udruženja „ReStart Srpska“.
Dugo nije bilo konkursa ni za jedno direktorsko mjesto u javnim preduzećima, već se vršioci dužnosti imenuju na osnovu koalicionih sporazuma i to se više i ne krije, kažu u Transparency Internationalu BiH.
„Radi se o praksi koja predstavlja mehanizam kontrole političke partije nad javnim preduzećima i ustanovama, jer na taj način oni drže kontrolu nad ponašanjem na rukovodećim funkcijama“, kaže Srđan Traljić iz Transparency Internationala BiH.
ReStart Srpska je napravio video bazu o VD šampionima. U njoj se mogu vidjeti vršioci dužnosti u mandatu dužem od deset godina, oni koji na pozicijama direktora opstaju uprkos višemilionskim gubicima, kršenju zakona i stranačkom zapošljavanju.
„Ja sam na stanovištu da v.d. treba biti jednom i odmah konkurs, ako mene lično pitate, i poslije toga još jednom dok se konkurs ne završi“, rekao je Nenad Stevandić, predsjednik Narodne skupštine RS.
„Zakon o Vladinim i ministarskim i ostalim imenovanjima tačno kaže koliko može biti v.d. na toj poziciji. Može biti 60 i poslije toga još 60 dana i tu se sve završava. Kod nas vršioci dužnosti budu po pet godina“, kaže Vukota Govedarica, šef Kluba poslanika SDS-a u NSRS.
Najbolji interes za građane je taj da se biraju sposobni direktori na konkursima, a ne samo stranački poslušnici bez kvalifikacija, smatraju u Centru za humanu politiku.
„To nije dobro zato što ti ljudi nemaju sposobnosti ni kvalifikacija ni samostalnosti da bi na odgovoran način vršili funkciju da su partijski zavisni”, kaže Momir Dejanović, predsjednik Centra za humanu politiku.
Sagovornici BHT1 zaključuju da vlasti ne žele da imenuju stručne direktore putem konkursa, jer time gube kontrolu. Vršioce dužnosti direktora mogu držati u šaci da potpisuju štetne ugovore i rade u interesu stranke. Ukoliko odbiju poslušnost, ističu, znaju šta slijedi – smjena bez zakonskih ograničenja.