BANJALUKA – Najveća javna i većinski državna preduzeća u Republici Srpskoj više nisu u stanju ni da plaćaju poreske obaveze. Zbog nestručnog stranačkog upravljanja, viška radnika i pandemije došla su u situaciju da Poreskoj upravi duguju 28,8 miliona maraka. Ubjedljivo najveći dužnik su „Šume Srpske“ sa čak 14 miliona KM duga, saznaje portal CAPITAL.
Milionski dug za poreze i doprinose na kraju januara imale su i „Pošte Srpske“, ali i preduzeća iz sistema „Elektroprivrede RS“.
Za poreze i doprinose „Pošte“ duguju 2,23 miliona KM, dok je „Elektro-Bijeljina“ sa 2,41 milion KM najveći dužnik među zavisnim preduzećima ERS.
Banjalučka „Elektrokrajina“ duguje 2,28 miliona KM, a slijedi Rudnik i termoelektrana „Ugljevik“ sa 1,08 milion KM.
Dugovanja „Elektro-Hercegovine“ premašuju 661 hiljadu KM, Rudnika i termoelektrane „Gacko“ 460 hiljada KM, dok „Hidroelektrane na Drini“ duguju 360 hiljada, a „Hidroelektrane na Trebišnjici“ 300 hiljada KM.
Ništa bolja situacija nije ni u akcionarskim preduzećima u kojima je RS većinski vlasnik.
Zdravstveni sektor tone u dugovima
Poznato je da su zdravstvene ustanove najveći poreski dužnici u Republici Srpskoj, a listu predvodi Univerzitetski klinički centar RS čiji je dug za samo mjesec dana povećan za devet miliona KM i na kraju jauara je iznosio 89 miliona KM. Bolnica Istočno Sarajevo duguje 44,8 miliona KM, a slijedi Bolnica „Sveti Apostol Luka“ iz Doboja sa 39,6 miliona KM.
Tako „Krajina osiguranje“, čiji je najveći pojedinačni akcionar Investiciono – razvojna banka RS“, duguje 1,23 miliona KM, a njegovo povezano lice „Krajina Kros“ 622.531 KM.
„Hemijska prerada kukuruza“ iz Kozarske Dubice, u kojoj je u septembru prošle godine otvoren stečaj, duguje 2,35 miliona KM, a poreske obaveze banjalučkog „Kosmosa“ iznose blizu 900.000 KM.
Neizmirene poreze ima i Nacionalni park „Sutjeska“ koji duguje 103.920 KM.
Posljedice neodgovornosti i nestručnosti
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže za CAPITAL da su ovolike obaveze plod komfora koji direktori osjećaju jer ne podliježu nikakvim kontrolama niti sankcijama zbog lošeg poslovanja i stvaranja milionskih obaveza.
„Mehanizam koji je uspostavljen, a koji Vlada nije sankcionisala, je da se, kada u kasi nema novca za izmirenje obaveza, dozvoljava uplata ličnih dohodaka bez doprinosa. To je krenulo sa zdravstvenim ustanovama, a zatim su i direktori javnih preduzeća prepoznali mogućnost da se zadužuju tako što ne plaćaju obaveze. Vlada je ranije najavljivala da će one koji posluju sa gubicima sankcionisati otkazom, ali se to nikada nije desilo, a praksa sa gomilanjem obaveza i gubitaka se nastavila“, kazao je Pavlović.
Izvor: Capital.ba