Tran­sfor­ma­ci­ja jav­nih pred­u­ze­ća ne zna­či nu­žno pro­da­ju

Sve jav­ne fir­me će do 2025. bi­ti pre­tvo­re­ne u ak­ci­o­nar­ska dru­štva ili dru­štva sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću, pred­vi­đa Na­crt za­ko­na o jav­nim pred­u­ze­ći­ma.

Jav­no pred­u­ze­će ne mo­že da se pri­va­ti­zu­je, a ak­ci­o­nar­sko dru­štvo mo­že. To je raz­log za­što su na ve­sti da će EPS i „Po­šta Sr­bi­je” bi­ti pre­tvo­re­ni u ak­ci­o­nar­ska dru­štva pr­ve re­ak­ci­je opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka bi­le da dr­ža­va ho­će da pri­va­ti­zu­je ova pred­u­ze­ća. Me­đu­tim, po­što će sve jav­ne fir­me mo­ra­ti da se pre­tvo­re u ak­ci­o­nar­ska dru­štva ili dru­štva sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću do 1. ja­nu­a­ra 2025, ova no­vi­na iz Na­cr­ta za­ko­na o jav­nim pred­u­ze­ći­ma ba­ca dru­ga­či­je sve­tlo na po­me­nu­te ve­sti. Tran­sfor­ma­ci­ja zna­či da dr­ža­va osta­je vla­snik, ali otva­ra mo­guć­no­sti da ne­ka jav­na pred­u­ze­ća bu­du po­ve­re­na na upra­vlja­nje pro­fe­si­o­nal­nim me­na­dže­ri­ma.

Lju­bo­drag Sa­vić, pro­fe­sor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta, na­gla­ša­va da se pre­tva­ra­nje jav­nih fir­mi u ak­ci­o­nar­ska dru­štva mo­že ura­di­ti, a da ne mo­ra da se ide u pro­ces pri­va­ti­za­ci­je.

– Vla­snik jav­nog pred­u­ze­ća je dr­ža­va. Ona će bi­ti vla­snik i u no­voj fir­mi, ali ak­ci­o­nar­sko dru­štvo pod­ra­zu­me­va da i ne­ki dru­gi mo­gu do­bi­ti deo vla­sni­štva. To mo­gu bi­ti gra­đa­ni, za­po­sle­ni, biv­ši vla­sni­ci i pen­zi­o­ne­ri. U slu­ča­ju EPS-a, po­što je reč o naj­ve­ćem dr­žav­nom pred­u­ze­ću, dr­ža­va će po­je­di­nač­no osta­ti ve­ćin­ski ak­ci­o­nar. Sa aspek­ta upra­vlja­nja to ne zna­či ni­šta, dr­ža­va će i da­lje upra­vlja­ti tim pred­u­ze­ćem. Ali to mo­že da zna­či i dru­go. Ako kor­po­ra­ti­zu­je jav­no pred­u­ze­će mo­žda će dr­ža­va da se opre­de­li da ne bu­de upra­vljač i to po­ve­ri pro­fe­si­o­nal­nim me­na­dže­ri­ma. Pri če­mu dr­ža­va po­sta­vlja ci­lje­ve i kon­tro­li­še spro­vo­đe­nje, a ne­ko ko upra­vlja od­go­va­ra za re­a­li­za­ci­ju ci­lje­va. Ta­ko ra­di Če­ško elek­tro­pri­vred­no pred­u­ze­će (ČEZ), u ko­me je dr­ža­va ve­ćin­ski vla­snik, ali ona uop­šte ne upra­vlja fir­mom već sa­mo po­sta­vlja ci­lje­ve – ob­ja­šnja­va Sa­vić.

Pro­fe­sor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta ka­že da tran­sfor­ma­ci­ja u ak­ci­o­nar­sko dru­štvo, otva­ra mo­guć­nost da se EPS pri­va­ti­zu­je, ali to ne mo­ra nu­žno da bu­de uči­nje­no. Dr­ža­va mo­že da pro­da i ve­ći deo ak­ci­ja, uz za­dr­ža­va­nje zlat­ne ak­ci­je, od­no­sno stra­te­ške kon­tro­le nad pred­u­ze­ćem, što zna­či da bez dr­ža­ve ne mo­že da se po­ve­ća ce­nu elek­trič­ne ener­gi­je, ot­pu­sti rad­nik, gra­di pro­iz­vod­ni ka­pa­ci­tet. Po­sto­je i ta­kve si­tu­a­ci­je gde dr­ža­ve ni­su ve­ćin­ski vla­sni­ci, ali za­dr­ža­va­ju zlat­nu ak­ci­ju i od­lu­ču­ju o ka­pi­tal­nim stva­ri­ma i ne me­ša­ju se u sva­ko­dnev­no upra­vlja­nje.

– Na­vo­dim pri­mer EPS-a jer ni­su sva jav­na pred­u­ze­ća pod­jed­na­ko in­te­re­sant­na. Pri­lič­no je ve­li­ki broj njih ko­ja ni­ko ne bi uzeo zbog sta­nja u ko­me se na­la­ze ili zbog či­nje­ni­ce da de­lat­nost ni­je pro­fi­ta­bil­na. Dr­ža­va ne na­me­ra­va pr­vi put da tran­sfor­mi­še jav­ne fir­me u ak­ci­o­nar­ska dru­štva, ona je to i ra­ni­je na­ja­vlji­va­la. Bio bih za­do­vo­ljan da ura­di pra­vu pro­ce­nu vred­no­sti jav­nih pred­u­ze­ća, usta­no­vi sa čim ras­po­la­že, šta su pro­ble­mi, gde su gu­bi­ci i uska gr­la i da tač­no zna šta se na­la­zi u port­fe­lju vla­sni­štva dr­ža­ve. EPS je naj­po­de­sni­ji za pri­va­ti­za­ci­ju sa ve­ćin­skim ili ma­njin­skim part­ne­rom i 2005. sam pred­la­gao da to bu­de ma­njin­ski part­ner. Ne tre­ba dr­ža­va mno­go da mu­dru­je tre­ba da ofor­mi eki­pu ja­kih struč­nja­ka da ih upu­ti u ČEZ da pre­pi­šu šta su oni ta­mo ura­di­li i da to pri­me­ne u Sr­bi­ji, ako ima­ju po­li­tič­ku sna­gu i vo­lju. EPS bi po­stao za če­ti­ri, pet go­di­na uspe­šno pred­u­ze­će – sma­tra Sa­vić.

Ne­ma­nja Ne­na­dić, pro­gram­ski di­rek­tor Tran­spa­rent­no­sti Sr­bi­ja, na­vo­di da se Na­cr­tom za­ko­na o jav­nim pred­u­ze­ći­ma, ko­ji bi tre­ba­lo da usvo­ji vla­da, po­sta­vlja rok od go­di­nu da­na da se iz­vr­ši tran­sfor­ma­ci­ja iz jav­nih pred­u­ze­ća u ak­ci­o­nar­ska dru­štva i dru­štva sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću. Za­kon će se pri­me­nji­va­ti od 1. ja­nu­a­ra 2024, što zna­či da je rok 1. ja­nu­ar 2025.

– Po­što su dva pret­hod­na za­ko­na o jav­nim pred­u­ze­ći­ma iz 2012. i 2016. ta­ko­đe pro­kla­mo­va­la pro­fe­si­o­nal­no i kor­po­ra­tiv­no upra­vlja­nje, u obra­zlo­že­nju no­vog na­cr­ta ne­ma ob­ja­šnje­nja za­što to do sa­da ni­je spro­ve­de­no u prak­si. Po­zi­tiv­na stvar je da se po­sta­vlja­ju uslo­vi za pred­stav­ni­ka dr­ža­ve u skup­šti­na­ma dru­šta­va ka­pi­ta­la. To do sa­da ni­je bi­lo ure­đe­no i ni­smo zna­li ka­ko se oni bi­ra­ju. Ta oso­ba mo­ra­će da ima fa­kul­tet, pet go­di­na is­ku­stva i naj­ma­nje tri go­di­ne ru­ko­vo­de­ćeg sta­ža – na­po­mi­nje Ne­na­dić.

Pod­se­ća da kod nas ak­ci­o­nar­sko dru­štvo, u ko­me je je­di­ni vla­snik dr­ža­va ima skup­šti­nu ak­ci­o­na­ra gde sa­mo je­dan pred­stav­nik dr­ža­ve do­no­si sve bit­ne od­lu­ke uklju­ču­ju­ći i od­lu­ku o iz­bo­ru di­rek­to­ra. No­vi za­kon sa­da pred­vi­đa kon­kurs, ali ga ne bi ras­pi­si­va­la vla­da već skup­šti­na ak­ci­o­na­ra i nad­zor­ni od­bor.

– Naj­bit­ni­ja pro­me­na je to što se ak­ci­o­nar­sko dru­štvo mo­že vla­snič­ki tran­sfor­mi­sa­ti, to jest mo­že se pri­va­ti­zo­va­ti ili do­zvo­li­ti ula­zak pri­vat­nog ka­pi­ta­la, a ta­ko ne­što sa jav­nim pred­u­ze­ći­ma ni­je mo­gu­će. Po­što je to naj­krup­ni­ja no­vi­na lo­gič­no je po­mi­sli­ti da u bli­žoj ili da­ljoj bu­duć­no­sti ne­ko od ovih pred­u­ze­ća bu­de pro­da­to. To što će da se pro­me­ni vla­snič­ki ob­lik ni na ko­ji na­čin ni­je ga­ran­ci­ja bo­ljeg upra­vlja­nja jav­nom fir­mom. Mi i sa­da ima­mo dru­štva ka­pi­ta­la ko­ja pri­me­nju­ju za­kon o jav­nim pred­u­ze­ći­ma po­put že­le­znič­kih fir­mi i dru­štva ka­pi­ta­la ko­ja ne pri­me­nju­ju za­kon o jav­nim pred­u­ze­ći­ma kao što je „Te­le­kom” – na­vo­di Ne­na­dić.

Ne­nad Gu­ja­ni­čić, iz bro­ker­ske ku­će „Mo­men­tum se­kju­ri­tis”, ta­ko­đe po­tvr­đu­je da pre­tva­ra­nje fir­me u ak­ci­o­nar­sko dru­štvo ne mo­ra da zna­či po­če­tak bi­lo ka­kve pri­va­ti­za­ci­je od­no­sno pro­da­je dr­žav­nog ude­la u kom­pa­ni­ji. Šta­vi­še, fir­ma mo­že bi­ti ko­ti­ra­na na ber­zi, a dr­ža­va ne mo­ra da pro­da sop­stve­ni vla­snič­ki udeo (uosta­lom kao bi­lo ko­ji ak­ci­o­nar). Re­ci­mo, „Te­le­kom Sr­bi­ja” je no­mi­nal­no kor­po­ra­ti­zo­van (dr­ža­va ve­ćin­ski vla­snik), ali ni­je iza­šao na ber­zu ni de­set go­di­na na­kon što su gra­đa­ni­ma po­de­lje­ne ak­ci­je.

Do­da­je da je vi­še­de­ce­nij­ska prak­sa po­ka­za­la da kor­po­ra­tiv­na or­ga­ni­za­ci­o­na for­ma pred­sta­vlja naj­e­fi­ka­sni­ji na­čin or­ga­ni­zo­va­nja ve­li­kih kom­pa­ni­ja. Nje­ne glav­ne ka­rak­te­ri­sti­ke su raz­dva­ja­nje vla­sni­štva od upra­vlja­nja i ko­ti­ra­nje na ber­zi ko­je omo­gu­ću­je in­di­rekt­nu kon­tro­lu fir­me pu­tem me­ha­ni­zma ot­kri­va­nja tr­ži­šne ce­ne. Pu­ko pre­tva­ra­nje kom­pa­ni­je u ak­ci­o­nar­sko dru­štvo gde će dr­ža­va bi­ti je­di­ni vla­snik ne zna­či ni­šta i ve­ro­vat­no će pred­sta­vlja­ti sa­mo ko­zme­tič­ku pro­me­nu ka­ko bi se udo­vo­lji­lo zah­te­vi­ma stra­nih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja od ko­jih je ovaj pred­log ve­ro­vat­no i sti­gao.

– Sve dok fir­ma ne­ma ra­ši­re­nu vla­snič­ku struk­tu­ru i što je naj­va­žni­je ne bu­de ko­ti­ra­na na ber­zi ne­će bi­ti ni­ka­kvog po­ma­ka ka­da je reč o otvo­re­no­sti nje­nog po­slo­va­nja i ostva­ri­va­nja in­di­rekt­ne kon­tro­le upra­vlja­nja – na­vo­di Gu­ja­ni­čić.19