Kao uslov za postavljanje pojedinih ljudi na direktorske pozicije u javnim preduzećima gotovo nikada se ne uzima u obzir njihovo obrazovanje. Na rukovodeća mjesta dolaze isključivo oni koji imaju knjižicu neke od političkih partija koje su na vlasti. Tako je bilo ranije, ista situacija je danas, a kao rezultat takve (ne)brige imamo višemilionske gubitke.
O ovoj temi razgovarali smo i sa dekanom Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Markom Đogom, koji je naveo da se za Republiku Srpsku borila jedna generacija, ali da je odnos prema istoj toj Republici danas poražavajući.
– Mnogima bi bilo bolje da podnesu sada ostavke nego da se dovedu u poziciju da se u nekim zrelim godinama vuku po sudovima. To će kad- tad morati da se desi – poručio je Đogo.
GLAS: Javna preduzeća u Srpskoj nastavljaju po starom utabanom putu da bilježe gubitke. Kako stati u kraj takvoj politici poslovanja?
ĐOGO: Tu su dva rješenja. Većina tih javnih preduzeća jesu i dalje prirodni monopoli. Dakle tu je problem, ako ih zaista privatizujete stavljate privatni kapital u poziciju da eksploatiše tu tržišnu poziciju. Sa druge strane ako ih ostavite u državnom vlasništvu, dobar dio tih preduzeća je pod uticajem političkih partija i njihove potrebe da zapošljavaju stranački kadar do nivoa koji preduzeća vode u gubitke. Lakog rješenja i čarobne formule nema.
GLAS: Ta preduzeća su bez sumnje partijski plijen bila i ostala, a po svemu sudeći to će biti i dalje. Da li je to glavni razlog zašto su dovedena u ovakvu situaciju?
ĐOGO: Tu ima dva pravca djelovanja zašto to tako jeste. Prvi jer postavljamo upravljački kadar koji nije kompetentan, a drugo jer tu imamo veći broj radnika nego što su preduzeću za obavljanje poslovnih procesa zaista potrebna. Dakle, i jedno i drugo narušava profitabilnost. Ne znam koje je gore. Od slučaja do slučaja, negdje i partijski kadar ipak ima neke kompetencije ili je to naučio tokom vremena i može relativno efikasno upravljati preduzećima, ali je opterećen viškom zaposlenih. U drugim slučajevima nemate tolikog viška zaposlenih, ali imate nekompetentan kadar.
GLAS: Da li je moguće uopšte eliminisati političko uplitanje u rad javnih preduzeća?
ĐOGO: Nije. Jako je to teško. Oni se postavljaju na te pozicije da bi zadovoljili partijske, a ne opšte društvene interese.
GLAS: O reformama javnih preduzeća u Republici Srpskoj priča se godinama. Vjerujete li da će te reforme biti dovedene do kraja?
ĐOGO: O tome se priča deceniju. Imali smo najavu popisa javnih preduzeća pa onda one najave da će svi direktori tih preduzeća koji naprave gubitke biti smijenjeni. Činilo mi se da sam čak kod premijera Srpske Radovana Viškovića zaista vidio dobru namjeru da se tu nešto napravi. Da li je to u nemogućnosti da se izbori sa političkim partijama, jer opet i njegov položaj zavisi od podrške istih tih političkih partija, ali to nikada nije dovedeno do kraja.
GLAS: Iz Vlade su najavili još prošle godine da će njihov tim kontrolisati javna preduzeća. Šta su radili do sada?
ĐOGO: Ne bih znao jesu li išta praktično uradili. Kod nas zaista dođe kao jedino rješenje da napravimo takav partijski sistem da imamo jednu partiju vlasti i jednu opozicije pa da onda jedna frakcija bar postavlja svoj kadar i odgovara za situaciju. Ne vidim rješenje za svu ovu situaciju u kojoj se mi sada nalazimo sa desetinom nekih malih partija gdje svaka zadovoljava svoje interese.
GLAS: Za sve nastale gubitke u javnim preduzećima do sada niko nije odgovarao. Da li vjerujete da će se ta situacija okrenuti?
ĐOGO: Niko nije odgovarao, ali kod nas se ljudi sve više uzdaju u to da zakon nikada neće zaživjeti. Kod nas imate situaciju da se medicinskim radnicima isplaćuju neto plate, ali bez poreza i doprinosa. To je drastično kršenje zakona. Ako ova država ikada zaživi, direktori svih bolnica i domova zdravlja moraće u zatvor. U neravnopravan položaj dovedeni su privatni i javni sektor, jer u privatnim preduzećima ako do određenog datuma u mjesecu ne uplatite poreze i doprinose dolazi inspekcija, odmah piše drastične kazne. Za Republiku Srpsku borila se jedna generacija, ali ovo kako se mi odnosimo prema njoj je poražavajuće, jer ta neozbiljnost da dopustite nekome da isplaćuje platu bez doprinosa je za sjesti i plakati.
Minimalac
GLAS: Mnoga javna preduzeća dovedena su u probleme zbog rasta minimalca od početka godine na 900 maraka. Da li je i tim Vlada pokazala nebrigu za njih?
ĐOGO: Vjerujem da Vlada pri donošenju te odluke nije na umu imala javna preduzeća. Oni su u položaju da mogu da koriguju cijene svojih usluga, oni mogu teret povećanja minimalca prebaciti na građane. U mnogo većem problemu su privatna preduzeća, izvozno orijentisana, koja ne mogu taj teret da prebace na svoje korisnike.