U Federaciji BiH skoro 13 godina ne postoji organ koji utvrđuje sukob interesa, a pravni haos koriste brojni funkcioneri koji obavljaju višestruke funkcije, zapošljavaju u javne ustanove i preduzeća članove svoje familije, manipulišu javnim nabavkama, a njihove privatne firme nesmetano dobijaju državne poslove i isisavaju novac iz budžeta.
Bosna i Hercegovina je, po indeksu percepcije korupcije, ne računajući Rusiju, najkorumpiranija država u Evropi. Stoga ne čudi da je, uz klijentilizam, stranačko zapošljavanje, kontrolu pravosuđa, netransparentnost vlasti i sukob interesa jedan od ozbiljnih problema s kojim se država i društvo suočavaju.
Zakoni o sukobu interesa trebalo bi da sprečavaju ili sankcionišu situacije u kojima javni funkcioneri kroz obavljanje svoje funkcije mogu ostvariti korist sebi ili osobama sa kojima su povezani rodbinskim ili drugim vezama.
No, kako to za većinu političara, zapravo, i jeste razlog zbog koga se bave tim poslom, BiH nikako ne uspijeva da dođe do takvih zakona i podzakonskih akata koji bi čitavu stvar regulisali na nivou na kome je taj problem riješen u EU, odnosno zakona koji bi ozbiljno sankcionisali tu pojavu i doveli do njenog iskorjenjivanja.
Osim za sticanje lične materijalne koristi sukob interesa, odnosno situacije koje predstavljaju sukob interesa, koriste se i kao sredstvo u političkim trgovinama, pri formiranju ili održavanju vlasti. Što posebno dolazi do izražaja kod tijesnih parlamentarnih većina, koje se i uspostave na političkoj korupciji. I koje se onda brane opstrukcijama donošenja efikasnih zakona za borbu protiv korupcija i sukoba interesa. Ili onemogućavanjem uspostavljanja tijela koja će provoditi taj zakon.
Pa tako, npr., u Federaciji BiH skoro 13 godina ne postoji organ koji utvrđuje sukob interesa, a pravni haos koriste brojni funkcioneri koji obavljaju višestruke funkcije, zapošljavaju u javne ustanove i preduzeća članove svoje familije, manipulišu javnim nabavkama, a njihove privatne firme nesmetano dobijaju državne poslove i isisavaju novac iz budžeta.
Podaci iz Registra javnih funkcija koji je uspostavio Transparency International BiH pokazuju da 265 funkcionera u FBiH trenutno vrši neku od dodatnih funkcija u javnim ustanovama i preduzećima. Veliki broj njih time krši još uvijek važeći federalni zakon, ali sukob interesa nema ko da utvrdi jer je usvajanjem novog Zakona na nivou BiH 2013. ta nadležnost oduzeta CIK-u. Kako novi zakon u FBiH nikada nije usvojen to je otvorilo ogroman prostor za donošenje odluka u privatnom ili stranačkom interesu.
Prethodna Vlada FBiH, pod pritiskom civilnog društva i medija, 2022. konačno je utvrdila nacrt zakona o sukobu interesa i to uz konsultacije sa relevantnim institucijama, civilnim društvom i međunarodnim partnerima. Nacrt je potom upućen u parlamentarnu proceduru, ali je nakon formiranja nove Vlade FBiH 2023. godine – povučen. “Radi dorade”.
Skoro tri godine kasnije Ministarstvo pravde FBiH (sa ministrom iz HDZ-a BiH, čiji predsjednik je u više navrata optuživan a i sankcionisan zbog sukoba interesa) i dalje “dorađuje zakon”. Odnosno, opstruiše usvajanje novog Zakona, koji nikada nije vratilo u proceduru, niti postoje jasne naznake da će se to desiti do kraja ovog mandata.
Kako se godinama opstruiše rješenje ovog pitanja, i kako je na urgencije TI BiH, iz Vlade i Parlamenta FBiH odgovorano tek formalno i uopšteno, bez jasnih rokova kada će nacrt biti vraćen u proceduru, TI BiH je, na kraju, organizovao konsultacije sa zainteresovanim zastupnicima i predložio im da iskoriste svoje poslovničko pravo i budu predlagači zakona identičnog teksta onom koji je ranije povučen, a koji je, podsjetimo još jednom, kreiran uz konsultacije sa relevantnim institucijama, civilnim društvom i međunarodnim partnerima i, po ocjeni TI, BiH predstavlja prihvatljivo rješenje, važan mehanizam borbe protiv korupcije a pritom je i dio neophodnih reformskih procesa na evropskom putu.
Dakle, Transparency International je, uz podršku 13 zastupnika, pokrenuo inicijativu i uputio u proceduru prijedlog novog Zakona o sprečavanju sukoba interesa u organima vlasti u FBiH.
Inicijativu TI BIH podržali su zastupnici iz Naše stranke, SDA, NIP-a, DF-a, SBiH, HRS-a i jedan nezavisni zastupnik.
Cilj prijedloga koji je upućen Predstavničkom domu Parlamenta FBiH je uspostava nezavisnog organa koji će utvrđivati i sankcionisati sukob interesa, provjeravati imovinske kartone, a biće definisana i jasna pravila u pogledu nespojivih funkcija i ograničenja koja se odnose na privatne interese funkcionera.
TI BiH je pozvao sve zastupnike Predstavničkog doma da se pridruže inicijativi i da podrže i usvoje ovaj zakon kao jasnu poruku građanima da je javni interes iznad interesa pojedinaca i političkih stranaka. Naglašavajući da je posebno važno da se zakon usvoji u ovom mandatu, imajući u vidu da je 2026. izborna godina i da se prostor za reformske korake brzo sužava.
(N.N., Odgovorno)
