Građanski aktivizam ima razne oblike. I, kao i intelektualna odgovornost, česta je prateća pojava u Rock’n’rollu. A pogotovo u Punku i muzici koja se na njega oslanjala u nastavku. Ogroman je broj bendova i autora koji su, na različite načine, podržali i studentske proteste koji u Srbiji traju skoro godinu dana. Trpeći pritom i sami posljedice svog angažmana, od strane režima koji ne prašta nelojalnost. Jedan od takvih bendova je i novosadski Atheist Rap, s čijim je gitaristom, pjevačem i dominantnim autorom, Vladimirom Radusinovićem (alias Radule Lucidny), beogradski Danas ovih dana napravio odličan intervju, kome je neposredni povod bio zabrana održavanja humanitarnog koncerta za dvoje oboljele dece, od strane vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom. U nastavku prenosimo kompletan intervju (Odgovorno)
Šta se desilo u Kisaču?
– U Kisaču se desilo to da neljudi iz lokalne uprave nisu dali dozvolu da se ni na jednoj javnoj površini ili u objektu održi humanitarni koncert, koji za cilj ima skupljanje sredstava za lečenje dvoje dece, zato što je organizator zbor građana Kisača. To što smo mi kao izvođači u pitanju, samo ih je učvrstilo u njihovom neljudskom naumu. Ovo nije ni prvi put ni prvi režim kojem ne odgovaraju bilo kakve kritike na račun vlasti, ali jeste prvi put da se ne izda dozvola za humanitarni koncert.
Da li vam još negde zabranjuju koncerte i da li trpite neke druge pritiske s obzirom da ste od početka protesta uz studente i građane?
– Kada smo na samom početku buđenja, nakon pada nadstrešnice, jasno zauzeli i iskazali svoj stav po tom pitanju imali smo problema. Tipa, da su nas u dosta navrata organizatori molili da se uzdržimo od političkih govorancija, za koje mi i nemamo potrebe, jer naši tekstovi više govore o našim stavovima od dnevnopolitičkih govora. Usledila su i otkazivanja nekih nastupa, jer mi kao prvo nismo želeli da ljudi koji organizuju koncert imaju problema, dolazak raznoraznih inspekcija i silovanja da se po svaku cenu kazni i zatvori objekat u kojem sviramo, što se inače desilo u par navrata. Iz tog razloga smo, iako većinom egzistiramo od svoje muzike, dodatno proredili nastupe, jer smo kao građani ranjenog grada bili i emotivno pogođeni tragedijom i nismo bili raspoloženi za nastupe dobrih pola godine. Ispod te nadstrešnice, koja je pokopala 16 naših sugrađana, skupljala su se i naša deca iz vrtića kada su išli na ekskurzije vozom, školarci i fakultetlije… Bilo ko je mogao biti tamo, znam lično neke koji samo pukim slučajem, zbog kašnjenja se nisu našli ispod tona betona. To se pomalo zaboravilo u vihoru događaja, a to vlast i želi da se zaboravi, jer ih ništa ne može oprati od odgovornosti.
Dokle se stiglo u ovoj borbi, uskoro će godišnjica tragedije?
– Mislim da se još pre pola godine stiglo do tačke kada se većina oslobodila straha i da povratka na stanje pre 1. novembra jednostavno nema. Ova vlast svakim danom dokazuje svoju nesposobnost da bilo šta konstruktivno uradi, što je i normalno za profil nekvalitetnih ljudi koje okuplja, koji mogu do izražaja doći samo tako što spuštaju sve na nivo svog intelektualnog i ljudskog ili karakternog kapaciteta. Zato su, ovi većinom presvučeni radikali i oportunisti iz bivših vlasti i parlamentarnih stranaka, generator podela i mržnje. Pri rasturanju i pljačke Jugoslavije neprijatelji su bili drugih nacija i na teritorijama van granica Srbije, a sada se krug zatvorio i glavni neprijatelj im je svesna, obrazovana omladina Srbije, koja je budućnost svakog društva, i probuđeni slobodni građani. Dobra stvar je što su se štetočine u ovih skoro godinu dana potpuno ogolili i ostala im je šaka hipnotisanih, zaluđenih, ucenjenih i izmanipulisanih građana, a ostali su ništa drugo nego plaćeni kriminalci i saučesnici u zločinačkom udruženju.
Na protestima si stalno, aktivan si, što sa bendom što privatno. Kako se osećaš trenutno?
– Pre više od 20 godina, 1996. sam prijatelju iz Amerike obrazlagao moje mišljenje da će se krug zatvoriti u Srbiji, kada više ne bude moguće skretanje pažnje od pljačke na ratove i nasilje u komšiluku. Rekao sam da sa Crnom Gorom i Makedonijom nemamo realno načina za izazivanje sukoba, što se sada pokazuje dobrim delom pogrešnim, bar što se Crne Gore tiče, i da će se sve završiti tamo gde je i počeo raspad Jugoslavije – na Kosovu. Pogrešio sam u proceni samo zato što nisam računao na to da će nam se 12 godina nakon smene Miloševićevog režima u politiku i na vlast vratiti ista galerija zlikovaca. Razočaran jesam odavno, ali takođe i odavno svestan toga da budućnost ovoga naroda leži u njegovom sazrevanju i razvijanju sposobnosti da se realno suoči sa svojim greškama, da prestane da živi u mitovima o prošlosti i da se okrene budućnosti. Podrška težnji mladih ka stvaranju društva organizovanog na vladavini zakona, obrazovanju i moralnoj i krivičnoj odgovornosti jedinki za svoje postupke je upravo proces sazrevanja kroz koji moramo proći ili nestati, jer nismo više posebni od bilo kog naroda ili nacije na svetu.
Sretali smo se na raznim protestima. Sećam se, ispred Skupštine, kada su naprednjaci nokautirani pokušavali da stanu na noge izmišljajući novog gradonačelnika. Nije bilo previše građana. Opet, nekoliko nedelja potom, za samo sat vremena skupilo se na hiljade Novosađana ispred DIF-a, spremni da brane studente od do zuba naoružane Žandarmerije. Koliko smo mi politički pismeni za ovu situaciju u kojoj smo se našli? Vidiš li ti načina da se sve ovo politički jasno artikuliše?
– U nekim situacijama pokazujemo zavidnu nezrelost jer je stvoren toliki „šum“ u medijima da ne razaznajemo ko je stvarno na „našoj“ strani, pa se ne podrže neke akcije koje bi mogle da doprinesu bržoj dekonstrukciji zločinačkog udruženja. A u zaštitu dece i mladih se mobiliše mnogo veći broj ljudi, ali u svrhu njihove odbrane. Time se rasipa energija i vreme, ali i pored toga, idemo napred. Dobar primer su mi neki lokalni aktivisti, koji su mi većinom poznanici i prijatelji, koji su osmislili većinu od akcija, ali se i dalje zbog „šuma“ propituju njihovi motivi i sumnja u njihovu iskrenost u stavovima.
Novosađanke i Novosađani su se pokazali kao žilavi i organizovani i bez tog jasnog političkog vodstva. Dokle ova situacija sada već otvorenog rata vlasti sa građanima može da traje?
– Ako vlast ne pribegne nekom racionalnom rešenju, trajaće dok ne pukne, a to nikome dobro neće doneti. Građanski protesti su i dalje mirni, sve nasilne akcije nakon kojih su usledile policijske represalije su bile izrežirane od strane režima, ali sve ima svoje granice. Čuvaj se gneva mirnih i razumnih.
Ispravi me ako grešim, ali čitajući tvoja obraćanja na društvenim mrežama utisak je da se zalažeš da na političku scenu treba da dođu potpuno novi ljudi. Kako to da se izvede?
– Mislim da bi nad većinom aktera političke scene trebalo izvršiti lustraciju, jer to čime se bave nije politika već biznis, a političke platforme i programi samo kulise na pozornici na kojoj glume društveno odgovorne ljude. Podržavam decentralizaciju, direktnu demokratiju, za promenu sam i izbornog sistema i broja izbornih jedinica. Podržavam građanske inicijative, ponovno formiranje zborova građana, demokratiju koja ide od mesnih zajednica ka gore, a ne predstavnički sistem sa dirigovanim izborima. Moje viđenje uređenja društva je prilično utopističko, jer zahteva obrazovanje, a ne indoktrinaciju, kao i tehnološki napredak koji prati razvoj svesti, a ne obrnuto. Mislim da je to globalni problem. Mi smo robovi navike koji prihvataju i povremeno menjaju pravila igre postavljena pre više hiljada godina, a cela igra je pogrešna. Otuđili smo se od svega i tumaramo u lavirintu nerazumevanja kompleksnosti svega što nas okružuje, a imamo privid da smo sposobni i slobodni da odlučujemo o svojoj sudbini. Daj majmunu mozak i pomisliće da je centar univerzuma.
Šta misliš o toj pomoći sa strane o kojoj se stalno debatuje?
– Pomoć koga sa strane? Mi moramo sami proći kroz ovo da bi sazreli kao društvo i da nam se takve stvari ne ponavljaju. Od drugih država i elita ne očekujem ništa. Jedini izlaz iz svetskog haosa je spoznaja da smo svi na ovoj planeti deo istog organizma i da moramo odstraniti tumore i otrove koji uništavaju život. Nije ovo lokalni problem, pogledaj situaciju u Americi, Indoneziji, gdegod… Gaza je trenutno najgrozniji primer do čega može da dovede korumpirana vlast u cilju zaštite svojih pozicija. Čovečanstvu preti nestanak usled globalnog zagrevanja i uništavanja prirodnih resursa, zagađenja i nemara za okolinu, a u propast ga guraju jalove, korumpirane elite. Nisu u pitanju nikakva proročanstva propasti, nego opservacije filozofa i naučnika od pre par hiljada godina.
Ko te najviše razočarao u ovih poslednjih skoro godinu dana?
– Ne gajim prevelike nade da bi me neko mogao razočarati. Naprotiv, pre bih bio iznenađen nekim racionalnim potezom koji može doneti nekakav napredak. Možda odsustvo reakcije Evropske unije izgleda razočaravajuće, ali gore mi je odsustvo njihove reakcije na genocid nad Palestincima u Gazi. EU ima svojih problema i briselska birokratija se možda boji da nekim potezima otvori Pandorinu kutiju koja bi im se obila o glavu, ko zna. Ja sam ipak samo elektrotehničar sa zvanjem slobodnog umetnika.
U šta se Novi Sad pretvorio posle 1. novembra 2024. godine?
– Novi Sad se pretvorio u Novi Sad. Novi Sad je trenutno okupirani, ranjeni grad, koji je nakon prvobitnog šoka ustao i pokazao da u njemu i dalje žive slobodni ljudi, sa karakterom, kičmom i dostojanstvom, koji je probudio ostatak slobodnih građana Srbije.
(Aleksandar Latas, Danas, 27.09.2025. / Odgovorno)
