Srbija i privreda: Šta znači promena načina upravljanja javnim preduzećima i da li je to put za njihovu prodaju

Dok su pojedini stručnjaci zabrinuti da predloženi zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu države otvara vrata privatizaciji javnih preduzeća osnovanih za opšti interes, drugi smatraju da je to dobar način uvođenja strateških partnera u njihov rad.

Vladinim predlogom zakona javna preduzeća čiji je osnivač država biće pretvorena u akcionarska društva (ad) ili društva sa ograničenom odgovornošću (doo), uz obrazloženje da će se time „poboljšati korporativno upravljanje u društvima kapitala, kako bi ona ostvarivala bolje poslovne rezultate”.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, međutim, izjavila je da će „na molbu” predsednika Srbije povući iz skupštinske procedure predlog zakona o upravljanju javnim preduzećima.

Iz Ministarstva privrede do objavljivanja ovog teksta nisu dostavili spisak javnih preduzeća koja će biti obuhvaćena ovim zakonom, kako će se odlučivati koja će javna preduzeća postati ad, a koja doo, po kom kriterijumu će se ona transformisati, kao i da li će biti nekih velikih promena u načinu funkcionisanja ovih preduzeća.

Pretragom baze podataka Agencije za privredne registre (APR), BBC novinari na srpskom pronašli su 23 javna preduzeća čiji je osnivač država.

Među njima su Pošte Srbije, privredna preduzeća Srbijavode, Srbijašume, Srbijagas, izdavači Službeni glasnik i Zavod za udžbenike, kao i javna preduzeća koja upravljaju nacionalnim parkovima Tara, Kopaonik, Đerdap.

Nedavno je Elektroprivredi Srbije (EPS) promenjena vlasnička struktura, pa je ovaj energetski gigant od javnog preduzeća transformisan u „akcionarsko društvo zatvorenog tipa u stoodstotnom vlasništvu države”, kako se navodi u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Vodi li promena ka privatizaciji?

Ekonomista Dragan Đuričin, redovni član Svetske akademije umetnosti i nauka, ovaj predlog zakona vidi kao mogućnost dokapitalizacije državnih preduzeća koja posluju sa gubitkom.

„Mislim da je ovo privremena faza koja treba da napravi okvir za ulazak strateških partnera u vlasništvo ovih preduzeća.

„Ovo je forma koja treba da da sigurnost potencijalnim ulagačima u javni sektor koji vide prostor za dobro investiranje”, kaže ovaj profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu za BBC na srpskom.

Iako se kritike ovog zakona u javnosti odnose na moguću privatizaciju, Đuričin ne vidi to jasno istaknuto u Predlogu zakona.

Dragana Radenković Jocić, profesorka na Katedri za korporativno upravljanje Ekonomskog fakulteta u Nišu, ne vidi razloge za donošenje ovakvog zakona.

„U Zakonu o javnim preduzećima postoji mogućnost da se ova preduzeća osnivaju kao ad i doo, što je usaglašeno sa zakonodavstvom Evropske unije kada je Srbija postala kandidat za članstvo.”

Za razliku od Đuričina, profesorka Radenković Jocić ovaj način vidi kao mogućnost privatizacije.

„Javna preduzeća štite javni interes, ona se osnivaju da bi štitila opšti interes građana.

„Postojećim Zakonom o javnim preduzećima je definisano da taj cilj mora biti prioritet i da oni, bez obzira ko ih osniva i u kojoj formi, moraju da imaju primarnu zaštitu javnog interesa”, ističe profesorka.

Ona kao sporno vidi to što se ovim predlogom zakona obuhvataju i nacionalni parkovi i prirodna bogatstva poput šuma i voda, kojima su do sada upravljala javna preduzeća.

Prema Zakonu o nacionalnim parkovima, u Srbiji ih ima pet: Fruška gora, Tara, Đerdap i Kopaonik. Peti je Nacionalni park Šar planina koji je na Kosovu.

Dragana Radenković Jocić kaže da će se verovatno ovakav zakon preliti i na javna preduzeća koje su osnovali pokrajine, gradovi i opštine.

Iako su ta preduzeća u vlasništvu države, Dragan Đuričin kaže da će se ovim zakonom „jasno identifikovati vlasnik i ko ima pravo nad upravljanjem”, a time uvesti i privatnog partnera u vlasništvo.

Razlog za loše poslovanje javnih preduzeća, koje bi se predloženim zakonom promenilo, jeste „partijska svojina”, navodi Đuričin.

„Partija ili koalicija na vlasti određuje ko će upravljati javnim preduzećima, a nema odgovarajuće kvalifikacije.”

Šta je rekla Ana Brnabić?

Najavljujući povlačenje zakona iz skupštinske procedure, predsednica Vlade Srbije je ocenila da „postoji mnogo dezinformacija i neistina” o tom predlogu zakona.

„Nema govora o prodaji preduzeća u državnom vlasništvu, o prodaji Srbijašuma, Srbijavoda, nacionalnih parkova. Nikad nam to nije bila namera.

„To je direktna neistina koju je plasirala opozicija, pretpostavljam u nameri da stvori dodatnu konfuziju”, rekla je premijerka za Prvu televiziju.

Najavila je da će vlada u četvrtak održati sednicu na kojoj će usvojiti odluku i „zamoliti” skupštinu da joj vrati predlog zakona.

„Povući ćemo zakon da bismo dodatno komunicirali sa građanima, nevladinim organizacijama, strukovnim organizacijama. Ponovo ćemo organizovati javne konsultacije”, rekla je premijerka.

Dodala je da „i dalje” misli da je predlog tog zakona „jako dobar” jer će po njenim rečima, poboljšati upravljanje svim preduzećima čiji je većinski vlasnik država.

„Cilj ovog zakona je bolje čuvanje nacionalnih i strateških interesa kroz profesionalizaciju upravljanja javnim preduzećima”, rekla je Brnabić, prenela je agencija Beta.

Javna preduzeća, akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću:

Izvor: Zakon o javnim preduzećima, Zakon o privrednim društvima

Pogledajte intervju Zorane Mihajlović, bivše ministarke energetike u Vladi Srbije, za BBC na srpskom:

Da li je EPS pravi model?

Korporativizacija javnih preduzeća – tako se može kratko, ali nedovoljno jasno objasniti transformacija javnih preduzeća u doo i ad.

Kao model, ekonomista Dragan Đuričin navodi promenu Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.

„Promenjenom upravljačkom strukturom, EPS je ostvario mnogo bolje rezultate nego u prethodnom periodu.

„Mislim da je ovo korak napred da se uvede odgovornost u poslovanje javnih preduzeća i da se oni samim tim učine atraktivnim za dokapitalizaciju i uvođenje partnera u vlasništvo koji donose i tehnologiju i kapital.”

Đuričin smatra da ne postoji mogućnost da se uloži dovoljno u javni sektor, a da investitori ne vide interese da novac ulažu u javna preduzeća.

„Promenom javne forme i načinom upravljanja mislim da će sva tri kanala (država, investicije i zaduživanja) ulaska kapitala u javni sektor biti aktivirana.”

Đuričin smatra da neka forma javno-privatnog partnerstva kroz promenu forme preduzeća može da bude dobar model, a ima i predlog.

„Mislim da bi svako bio zadovoljan ukoliko bi u tom javno-privatnom partnerstvu udeo ili akcije bile podeljene na pola između države i strateških partnera.

„Tada bi svaka strana mogla da stopira neke poteze za koje smatra da su loši.”

Profesorka niškog Ekonomskog fakulteta ima drugačiji stav.

„Ovaj zakon ne pruža mogućnost privatizacije javnih preduzeća, već privatizacije države jer se javna preduzeća osnivaju sa ciljem obavljanja javne delatnosti bez kojih jedno društvo ne može da postoji i mi ovim privatizujemo ono što je interes svih građana.”

Spisak javnih preduzeća na koja bi se primenjivao predloženizakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije:

Izvor: Agencija za privredne registre