Autor: bhdani.oslobodjenje.ba | Foto: bhdani.oslobodjenje.ba

Nije to privatluk

by fer_urednik

Direktor Elektroprivrede BiH (EPBiH) Sarajevo Admir Andelija izjavio je sredinom septembra da će električne energije u FBiH biti tokom predstojeće zime, ali da će svi koji se misle grijati na struju morati najprije platiti povećanje priključne snage u svom domaćinstvu u iznosu od 1.334 KM. Naravno, ovakva izjava čelnog čovjeka EPBiH izazvala je mnoge komentare u BiH, jer, prema mnogima, takvi komentari više priliče direktoru privatne, a ne javne kompanije.

No, ostavimo sada to po strani i pogledajmo ima li Elektroprivreda BiH zaista potrebe da električnu energiju koju koriste građani FBiH za grijanje naplaćuje skuplje.

Prvo, napomenimo da je Elektroprivreda BiH javno preduzeće, a ne privatna kompanija. Javno preduzeće je, prema definiciji, preduzeće čiji je većinski vlasnik država, a cilj osnivanja javnih preduzeća je obezbjeđivanje i zaštita interesa države u funkcionisanju vitalnih sektora privredne djelatnosti koji su od velikog značaja za državu i život građana (naglasak na život građana). S tim u vezi navedimo i da je većinski vlasnik Elektroprivrede BiH Sarajevo ustvari Federacija BiH (90,37 posto kapitala), što jasno piše čak i na web stranici ove kompanije. Dakle, pojednostavljeno, Elektroprivreda BiH ne pripada aktuelnom menadžmentu ili Vladi, nego građanima Federacije BiH i trebala bi da radi u njihovom interesu.

Idemo dalje. Da li je interes građana FBiH da u uslovima nestabilnog snabdijevanja energentima plaćaju skuplje domaću električnu energiju za grijanje? Naravno da nije. Niko se u ovim i ovakvim vremenima ne bi baš od bijesa grijao na struju da nije primoran.

No, hajde sada da pogledamo ima li EPBiH finansijskih razloga da podigne cijene električne energije.

I sada opet napomena: Ova neraspoređena dobit, prema zakonu, pripada vlasniku javnog preduzeća, dakle građanima FBiH, pa bi bilo logično da se te rezerve malo i potroše da vlasnici, odnosno građani, lakše prezime, zar ne?

Prošlu, 2021. godinu, EPBiH je završio sa 12,3 miliona KM neto dobiti, uz godišnji prihod od 1,12 milijardi KM. Prethodnu 2020. EPBiH je završio sa 9,5 miliona KM dobiti, 2019. sa 18 miliona KM dobiti, 2018. sa 49,1 milion KM dobiti i tako dalje. Pogledajmo sada malo rezerve ove javne kompanije. Na računima EPBiH je 2017. bilo na poziciji neraspoređene dobiti 202 miliona KM. Naredne 2018. na istoj poziciji 181 milion KM neraspoređene dobiti, 2019. tu je 199 miliona KM, 2020. godine 180 miliona KM i 2021. godine 185 miliona KM neraspoređene dobiti.

I sada opet napomena: Ova neraspoređena dobit, prema zakonu, pripada vlasniku javnog preduzeća, dakle građanima FBiH, pa bi bilo logično da se te rezerve malo i potroše da vlasnici, odnosno građani, lakše prezime, zar ne?

Idemo dalje.

Na kraju 2021, prema finansijskim izvještajima koje je svojim potpisom i pečatom ovjerio direktor ove kompanije, u EPBiH je bilo zaposleno 4.156 uposlenika. Troškovi bruto plata i ostalih ličnih primanja tokom prošle godine iznosili su ravno 173.898.305 KM!

Da sada ne bismo računali prosjek plata u EPBiH, poslužimo se podatkom Federalnog zavoda za statistiku – prosječna isplaćena neto plata u FBiH je u julu 2022. iznosila 1.222 KM, dok je prosječna neto plata u sektoru proizvodnje i snabdijevanja električnom energijom iznosila 1.781 KM. To je veća prosječna plata nego u bankama u FBiH, koja je, usput budi rečeno, iznosila 1.770 KM. Ali, banke su privatne kompanije, a EPBiH javno preduzeće.

Iz navedenog se baš i ne čini da je EPBiH neka ugrožena vrsta danas u BiH i da će teško prezimiti predstojeću zimu, zar ne?

Iako ima još bezbroj ovakvih i sličnih primjera, zbog nedostatka prostora nećemo ih sve pobrojati. Ali i iz pomenutog se jasno može nazrijeti odgovor na pitanje ima li Elektroprivreda BiH osnova da podiže cijene struje građanima FBiH koji će ove zime eventualno biti prisiljeni da se griju na električnu energiju.

 

Povezane vijesti