SARAJEVO, BANJALUKA – Javna/državna preduzeća u BiH na kraju septembra 2022. godine imala su kredite teške 532,7 miliona KM.
Ovim je praktično povećan nivo zaduženja državnih kompanija u BiH jer su prema podacima Centralne banke BiH (CB) na kraju 2021. godine ukupni krediti plasirani od strane banaka javnim preduzećima iznosili 510,7 miliona KM, od čega su banke iz Federacije BiH izdale 328,1 milion KM, a banke iz Republike Srpske 182,6 miliona KM.
Ako se gleda u pojedinačnom obimu kreditnih zaduženja u 2022. godini, krediti koji su plasirani javnim preduzećima u Republici Srpskoj zaključno sa 30. septembrom iznosili su 197,9 miliona KM.
“Od ukupno plasiranih kredita javnim preduzećima na kraju septembra 2022. godine, koji su iznosili 532,7 miliona KM, na javna preduzeća kod banaka iz Federacije BiH se odnosilo 334,8 miliona KM”, rečeno je za “Nezavisne novine” iz Centralne banke BiH.
Ekonomista Admir Čavalić kaže da su krediti sastavni dio poslovnih operacija gotovo svakog preduzeća, ali da problematično može biti ukoliko preduzeće ima konkretne i velike probleme i da im je hitno neophodan novac.
“To može biti problematično ne samo za preduzeće, već i za kreditore, a u ovom slučaju to su banke, koje su onda izložene dodatnom riziku u plasmanu kredita”, ističe Čavalić za “Nezavisne”.
On ipak smatra da su banke u BiH procijenile kome će dati novac te da sigurno sebi ne bi dozvolile taj luksuz da ga ne dobiju nazad.
“Razumijevajući koliko su naše banke konzervativne pri procjeni kreditnih sposobnosti, generalno davanju kredita, mišljenja sam da su one vrlo dobro procijenile kome će dati ta sredstva i da je moguće da je riječ o određenim javnim preduzećima koja su u manjini, ali koja i dalje imaju mogućnost da dobro posluju ili slično. Istina, takvi postoje. Prema izvještajima MMF-a to je 10 do 15 odsto, što je manjina. Sve je to pretpostavka da se vežu za njih”, navodi Čavalić.
Takođe, nastavlja, i namjena tih kredita može biti upitna.
“Tu se može voditi polemika da li se koriste samo za unapređenje stanja ljudskih resursa (veće plate) ili za neke strateške investicije, koje će dobro donijeti njihovim krajnjim potrošačima”, kaže Čavalić.
Na pitanje da li se, uprkos činjenici da banke prate kome će dati novac, dešava da krediti budu odobreni i za vraćanje zaduženja preduzeća, čak i kada taj novac praktično ne može pomoći, ističe da je i to moguće, ali da bi to značilo da oni neće biti vraćeni u periodu na koji se javno preduzeće obavezalo.
“Ali napominjem, takvi krediti se posežu ako postoje neki talovi sa bankama jer sumnjam da će banke tek tako davati te kredite. Isto tako, moguće je da nekada i politički i lokalni moćnici urgiraju da se odobri kredit za javno preduzeće, ali nadam se da je takvih slučajeva zaista minimalan broj”, kazao je Čavalić.
Saša Grabovac iz Udruženja ekonomista RS (SWOT) podsjeća da je poslovanje banaka u BiH strogo regulisano, a posebno od ekonomske krize iz prve decenije 2000. godina. Zbog toga, on je, poput Čavalića, uvjeren da su krediti koje banke plasiraju svim licima, uključujući i javna preduzeća, apsolutno obezbijeđeni te da se u ovom slučaju treba voditi računa o drugom pitanju: zašto javna preduzeća uopšte posežu za kreditima.
“Sigurno je da je jedan dio kredita uzet zbog neadekvatnog upravljanja tim javnim preduzećima. Javnost treba da zna zašto je to tako”, kaže Grabovac.
Kada je u pitanju činjenica da je iznos kredita u 2022. godini za 20 miliona KM veći nego u prošloj, a do kraja godine ima manje od mjesec dana, Grabovac smatra da je neizvjesna ekonomska i privredna aktivnost doprinijela tome, jer je već sada jasno da mnoga preduzeća neće uspjeti ostvariti zacrtane planove poslovanja.