Broj zaposlenih u javnom sektoru povećan je prošle godine za svega jedan odsto ili 5.813 osoba, onako kako zakon nalaže.
Taj procenat ne može biti prekoračen ni ove godine. Posle dužeg perioda zabrane zapošljavanja, izmenama Zakona o budžetskom sistemu krajem 2020. omogućeno je da institucije mogu da angažuju nove radnike do nivoa od 70 odsto onih koji napuštaju instituciju ili odlaze u penziju, dok je dozvola komisije za odobravanje novog zapošljavanja potrebna ukoliko broj novozaposlenih pređe 70 procenata. Takođe, postavljen je i limit od jedan odsto za povećanje ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u odnosu na nivo s kraja prethodne godine.
Postojeći sistem zapošljavanja, kojim rukovodi vladina komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava nastaviće da funkcioniše i tokom 2023. odnosno sve dok novi sistem ne bude u potpunosti operativan. U toku je i izrada elektronskog registra zaposlenih u javnom sektoru „Iskra”, koji bi trebalo da bude primenjen tokom ove i naredne godine. Suština ovog sistema je bolje planiranje, izvršenje i kontrola rashoda za plate zaposlenih, veća otvorenost i bolje upravljanje ljudskim resursima. Sistemom će biti obuhvaćeno više od 450.000 zaposlenih u javnom sektoru, a van sistema će ostati samo zaposleni u sektoru odbrane, bezbednosti unutrašnjih poslova i institucije višeg i visokog obrazovanja. Iz Fiskalnog saveta potvrđuju da će se brojem zaposlenih u državnom sektoru i u 2023. upravljati centralizovano, preko zabrane zapošljavanja koja je odavno trebalo da bude ukinuta i zamenjena novim sistematizacijama.
– U postojećem budžetskom okviru nije ostavljen prostor za povećanje fonda plata zbog novog zapošljavanja što smatramo problematičnim iz više razloga. Uporedne analize pokazuju da u državnom sektoru Srbije, uprkos prirastu broja zaposlenih od pandemijske 2020. i dalje radi, relativno posmatrano, manje radnika nego u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE). Naime, kod nas nešto više od sedam na 100 stanovnika, dok se prosek u CIE kreće od osam na 100 stanovnika do više od devet na 100 stanovnika u zavisnosti od uzorka – navode iz Fiskalnog saveta. Ovo nezavisno vladino telo ukazuje na manjak od oko 3.000 radnika u zdravstvu, od 1.500 do 2.000 u Poreskoj upravi, više od 1.000 u republičkim inspekcijama, od 1.000 do 1.500 u ministarstvu i drugim organima u oblasti zaštite životne sredine. Vlada je krajem prošle godine ponovo odložila uvođenje pravičnijeg sistema zarada u javnom sektoru – rok je pomeren za 2025. Iz Fiskalnog saveta podsećaju da je, još 2015. najavljeno da će jednoobrazni platni razredi stupiti na snagu za dve godine.
Zbog toga se u 2023. prenose neujednačenosti i nepravednosti sistema plata koje se gomilaju više od decenije unazad. Jedna od njih je i ta da zaposleni sa visokom stručnom spremom na složenim poslovima u jednom delu državnog sektora imaju niže plate od zaposlenih na jednostavnijim poslovima u drugim. Takođe, poslovi iste složenosti u različitim segmentima javnog sektora plaćeni su različito što je posebno izraženo kod generičkih poslova koji su najlakše uporedivi.
U opštinama zaposlena samo 43 službenika
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najviše njih, 2.590 prošle godine je zaposleno u državnoj administraciji, a 1.793 u zdravstvu i socijalnim službama. U državnim javnim preduzećima broj zaposlenih se povećao za 458 tokom prošle godine, a u lokalnim javnim preduzećima svega 156. Najmanje je bilo zaposlenih u opštinskim administracijama – samo 43. U državnom obrazovanju i kulturi broj novih radnika povećan je za 774 u toku 2022. Od ukupno 609.630 zaposlenih u javnom sektoru u 2022. njih 587.165 bilo je u radnom odnosu, a 22.465 van radnog odnosa.
U javnim državnim preduzećima radilo je 82.996 građana, a u lokalnim javnim preduzećima 60.122. U državnoj administraciji bilo je zaposleno 134.850, a u lokalnoj administraciji 27.853. U zdravstvu i socijali bilo je primljeno novih 155.360 radnika, a u obrazovanju i kulturi 148.720.