Autoritarna vlast ne oprašta kritiku. Ne samo zato što su joj čelnici bolesni egomanijaci, nego zato što (Ispravno) shvata da je svaka kritika koja prođe nekažnjeno pukotina s tendancijom širenja u monolitnom sistemu izgrađenom na kombinaciji gluposti, jednoumlja, straha, podaništva, konformizma, klijentilizma i sistemske korupcije. U tom kontekstu, odlazak muzičkog festival “Exit” iz Srbije, pod pritiskom režima, a nakon njegove jasne podrške studentskim protestima, nije samo kulturni (i ekonomski) gubitak za to društvo, nego prije svega gubitak za svaku jedinku sa kritičkim odnosmo prema vlasti u Srbiji. Gubitak za slobodno društvo. Pritom, gradu kome su korupcijom u javnim radovima ubili ljude, (što je bio neposredan povod masovnih i dugotrajnih studentskih protesta), protjerali su i festival koji je funkcionisao kao svjetionik i nada u bolju budućnost čitave države. I… mada se nekih sličnosti može naći, teško je to ipak porediti s bilo čime u BiH. Primitivizam i sklonost autokratiji vlasti i osjetljivost na kritiku su prisutni i ovdje. Kao i temeljni prezir prema kulturi i njena instrumentalizacija. Ali ključna razlika je argumentovanje uništavanja kulturnih institucija i manifestacija nacionalnim interesima, od strane nacional-šovinističkih krugova. Kojima je jedina prihvatljiva kultura ona koja je jasno i agresivno obilježena kao njihova(!) nacionalna. (Odgovorno)
U julu prošle godine, posetioci su u srpskom univerzitetskom gradu Novom Sadu još uvek mogli bezbrižno da uživaju na Egzitu. Na brdu iznad Dunava, u Petrovaradinskoj tvrđavi, ispred četrdesetak bina i muzičkih zona guralo se i do 50.000 gledalaca. U „Dens areni“ muziku je puštao Solomun, svetski poznati bosanski di-džej koji je odrastao u Hamburgu, piše novinar Oliver Zoz za nemački javni servis ARD.
Ove godine toga više nema. Organizatori su iz političkih razloga prisiljeni da odu iz Srbije, kaže Dušan Kovačević, osnivač i strateški um festivala.
„Bili smo pod pritiskom. Najpre su ukinute sve državne subvencije za festival, a potom je prećeno našim sponzorima. Na kraju su usledile i direktne pretnje srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA) meni lično, kao i ostatku tima“, navodi Kovačević.
Od hita do himne protestnog pokreta
Šta se zapravo dogodilo? Festival Egzit je podržao studentske proteste protiv autoritarnog sistema vlasti predsednika Aleksandra Vučića. Protesti su počeli u novembru 2024. nakon što se urušila nadstrešnica Železnicke stanice u Novom Sadu, navodno zbog korupcije i loše izvedenih građevinskih radova.
Prošle godine, tokom Egzita, studenti koji su blokirali svoje univerzitete izvedeni su na binu. Tamo su plesali zajedno sa italijanskom pop zvezdom Galom. Njen najveći hit “Freed from Desire” postao je himna protestnog pokreta. Gala je pripremila i kratko obraćanje na srpskom jeziku, kojim je pozvala na otpor u Srbiji.
„Srbijo, ustani za svoja prava! Pokaži svetu da narod ima moć!“, uzviknula je Gala pred okupljenom masom.
Ukidanje finansiranja i racija
Za srpske vlasti to je očigledno bilo previše. Pored ukidanja subvencija i verbalnih pretnji, u maju ove godine došlo je do racije u kojoj je uhapšen Miloš Kovačević, zaposleni na Univerzitetu u Novom Sadu. On je brat direktora festivala Dušana Kovačevića.
Jedan video-snimak prikazuje naoružane policajce kako upadaju u stan. Miloš Kovačević stoji tamo u čarapama, trenerci i bez majice, vidno šokiran. Njegov brat Dušan uveren je da je ova akcija bila usmerena protiv njega i samog festivala.
„Najpre je bio optužen za terorizam. Kada su shvatili da je to suviše smešno, prešli su na optužbu koju stalno upućuju i studentima: pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka. Na sreću, uz pomoć lekarskog nalaza uspeli smo da pritvor mog brata preinačimo u kućni pritvor. Želeli su da ga sve vreme drže u pritvoru dok traje situacija oko Egzita, kako bih ja ćutao. Ali, naravno, nisam pristao na to“, kaže Dušan Kovačević.
Nova perspektiva
Sada se festival izmestio u susednu Crnu Goru. Tri festivalske noći početkom jula na Velikoj plaži u Ulcinju privukle su ukupno oko 50.000 posetilaca. Među njima je bilo mnogo Crnogoraca, ali i gostiju koji su doputovali iz Srbije.
„Išli smo na festival dok je bio u Srbiji. Bili smo ponosni na ovaj festival, podržavamo studentske proteste i nadamo se da će se Egzit jednog dana vratiti“, kaže jedan mladić koji je doputovao iz Srbije. Mladi Crnogorac dodaje: „Godinama smo se pitali zašto nemamo festival na ovakvoj plaži. I sada nam odmah dolazi ovako veliki događaj. Uživaćemo.“
Egzit će se krajem avgusta održati i na bečićkoj plaži u Budvi, a u oktobru kao „Starlajt“ (Starlight) festival u Egiptu, ispred piramida u Gizi. Za Dušana Kovačevića to je pozitivna strana čitave priče.
„I dalje živim u Novom Sadu, gde festival više ne može da se održava, i to nije dobar osećaj. Ali uvek pokušavam da se fokusiram na pozitivne stvari. Ova svetska turneja našeg festivala zaista nam je otvorila mnoštvo novih perspektiva“, kaže Kovačević.
Sloboda umetnosti kao indikator
Za Jovanu Karaulić, političarku zaduženu za kulturu u opozicionoj Demokratskoj stranci (DS), ono što se dogodilo sa Egzitom pokazuje kako Vučićeva vlada trenutno sprovodi sve autoritarnije mere.
„Autoritarni režimi ne smatraju kulturu nečim marginalnim. Kulturne institucije mogu doprineti tome da se društvo bolje razume. One omogućavaju slobodno mišljenje i govor. Zato autoritarni režimi preuzimaju kulturne institucije. Ako želite da vidite kakvo je stanje demokratije u nekoj zemlji, ne morate da čekate da vidite hoće li izbori biti pokradeni. Dovoljno je samo da pogledate da li su umetnici u toj zemlji slobodni ili ne“, kaže Karaulić.
Slično kao i Egzit, prošle su i mnoge druge kulturne manifestacije i ustanove u Srbiji. Tako je, na primer, na najvažnijem pozorišnom festivalu u zemlji, Bitefu, kompletan organizacioni tim smenjen u korist funkcionera koji su lojalni režimu.
(Oliver Zoz ARD, DW, 2.8.2026. / Odgovorno)
