“Uprkos tome što su zakoni o koncesijma relativno napredani u tom smislu, posebno zakon u Republici Srpskoj, obaveze iz tih zakona se potpuno ignorišu od strane organa izvršne vlasti u BiH. Međutim, u postupcima osporavanja nezakonitog raspolaganja javnim dobrima, za čiju sudbinu je primarno nadležan zakonodavni organ vlasti, adekvatna pravna zaštita je do sada izostajala.”, navode iz Centra za životnu sredinu, objašnjavajući zašto su se obratili Komitetu za usklađenost sa Aarhuskom konvencijom u Ženevi. Informaciju, objavljenu na web stranici ove organizacije, u nastavku prenosimo u cjelosti.
Centar za životnu sredinu podnio je Komunikaciju Komitetu za usklađenost sa Aarhuskom konvencijom u Ženevi protiv BiH. Ovaj poseban žalbeni mehnizam, uspostavljen u okviru Ekonomske komisije za Evropu Ujedinjenih nacija, nadležan je da preispituje postupanje članica Aarhuske konvencije, s ciljem osiguranja najviših standarda okolišne demokratije.
Komunikacijom se iznose argumenti koji ukazuju na složenu povredu standarda Konvencije u odnosu na pristup relevantnom odlučivanju i pristup pravdi u stvarima koje se tiču životne sredine i povezanih ljudskih prava. Konkretno, daju se iscrpni činjenično-pravni argumenti o trajnoj spriječenosti pristupa odlučivanju javnosti u izradi i usvajanju planova, programa i politika (Dokumenata o politici dodjele koncesija), iz čl. 7 Konvencije, a koji su naročito relevantni za životnu sredinu.
Posljedično, zbog sudskih postupaka koji su proizašli iz povrede člana 7, a koji su rješavani negativno u odnosu na zainteresovanu javnost, posebno se iznose i činjenice koje ukazuju na potrebu preispitivanja poštovanja širokog pristupa pravdi, iz člana 9 Konvencije.
Komunikacija se bliže tiče izostanka adekvatnog učešća javnosti u procesima odlučivanja o koncesijama i nelegitimnog upravljanja i iskorištavanja javnih resursa na svim nivoima vlasti, te štetnih posljedica, stvarnih i pravnih, koje iz toga proizilaze. Kako trenutno ne postoji adekvatan društveni konsenzus, utvrđen na zakonom propisan način, raspolaganje javnim dobrima je uglavnom prepušteno samoinicijativnim ponudama za dodjele koncesija—na štetu predvidivog, planskog i održivog upravljanja resursima i na štetu javnog interesa.
“Komunikacija ima cilj omogućavanje pristupa odlučivanju javnosti u vezi sa planovima za dodjelu koncesija, te adekvatno učešće, posebno kod samoinicijativnih ponuda, u fazi ‘kada su sve opcije otvorene’ (standard Konvencije). Iako bi to značilo poštovanje minimuma standarda iz Konvencije, u kontekstu BiH bi to značilo i promjenu paradigme u oblasti okolišne demokratije budući da bi omogućilo zaštitu ljudskih prava, ali i legitimno i suvereno raspolaganje javnim resursima”, izjavio je Redžib Skomorac, pravni savjetnik Centra za životnu sredinu.
Uprkos tome što su zakoni o koncesijma relativno napredani u tom smislu, posebno zakon u Republici Srpskoj, obaveze iz tih zakona se potpuno ignorišu od strane organa izvršne vlasti u BiH. Međutim, u postupcima osporavanja nezakonitog raspolaganja javnim dobrima, za čiju sudbinu je primarno nadležan zakonodavni organ vlasti, adekvatna pravna zaštita je do sada izostajala.
“Kako postupajući sudovi još uvijek nisu dovoljno prepoznali suštinu problema, iako su posljedice po pravnu sigurnost dalekosežne i složene, to smo praktično prepušteni jedino ustavno-pravnoj zaštiti svojih prava i interesa. Povrede Konvencije stoga plastično dokazujemo sa slučajevima dodjele koncesija za otvaranje nekoliko privatnih rudnika. Iako nisu bili predmet legitimnog odlučivanja o Dokumentu o politici dodjele koncesija u Republici Srpskoj, ipak su snažno podržani od organa izvršne vlasti, na koji način su zapravo postali predmet legalizacije. Upravo zbog toga je neophodna efikasnija sudska zaštita, jer smatramo da je u upravnim stvarima funkcija te zaštite preventivnog koliko i korektivnog karaktera”, dodao je Skomorac.
Iako sa pretežitim fokusom na raspolaganje javnim resursima u Republici Srpskoj, Komunikacija se podnosi protiv države kao članice Konvencije. Komitet će u proljeće 2026. godine odlučivati o ispunjenosti uslova za prihvatanje Komunikacije.
U slučaju pokretanja mehanizma preispitivanja, nakon saslušanja strana, Komitet može da usvoji Preporuke koje bi bile od značaja za ukupnu javnost i institucije u BiH, ali i privredu koja mora da počiva na pravnoj sigurnosti.
(Odgovorno)
