Korištenje zaposlenja kao sredstva kontrole, korupcije i odmazde, karakteristično je za nesređene, partokratske i autokratske države, u kojima umjesto vladavine prava imamo poremećene vlastodršce koji zamišljaju da su Luj XIV (“Država – to sam ja”). U Bosni i Hercegovini, Milorad Dodik je čak sa predizbornih govornica otvoreno prijetio radnicima javnih preduzeća, penzionerima i građanima gradova koji ne glasaju za njega i zahtjevao da se zapošljavaju samo stranački kadrovi. Aleksandar Vučić sada, praveći čistku po obrazovnim institucijama, pokušava srušiti jedan od stubova podrške masovnim studentskim protestima u Srbiji, koji traju već 10 mjeseci i ozbiljna su prijetnja njegovoj vlasti. “Početak nastavne godine nikako ne možemo nazvati normalnom. Biće tinjajuće borbe koja vrlo lako i brzo može ponovo da preraste u jedno opšte nezadovoljstvo”, komentar je iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika. (Odgovorno)
Za resornog ministra, 1. septembar biće u Srbiji “svečan dan”.
Za prosvetare koji su podržali studentske proteste, početak nove školske godine obeležen je strahom i neizvesnošću.
U neke od škola koje su više meseci bile u štrajku stigli su novi direktori.
Na desetine profesora i nastavnika ostalo je bez posla nakon što im nisu produženi ugovori na određeno vreme.
“Znao sam da su ovakve posledice moguće, stavio sam to na kocku i rešio da odigram do kraja”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RS) nastavnik beogradske osnovne škole koji je želeo da ostane anoniman, a čije je ime poznato redakciji.
Vlast odbacuje optužbe da je reč o kažnjavanju i zastrašivanju onih koji su učestvovali u štrajkovima i navodi zakonsko pravo direktora škola da zaposlenima na određeno ne produže ugovor.
“Mi smo negde prvi probijali front i u dobrom delu te bitke smo ostali sami, a sada svedočimo odmazdi”, kaže za RSE predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Dušan Kokot.
Prosvetari su krajem 2024. godine među prvima stali uz studente koji traže odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu.
Obustavom nastave podržali su njihove zahteve i dodali svoje koji se pre svega odnose na poboljšanje materijalnog položaja.
Vlast im je odgovorila smanjenjem plata.
“Nijedan problem zbog kojeg smo se bunili, bilo esnafski ili društeni, nije rešen i školska godina počinje sa svim problemima sa kojima je prethodna završena”, navodi Kokot.
Ipak, sindikati za 1. septembar ne najavljuju štrajk.
“On je možda negde i obesmišljen jer se ništa nije promenilo. Osećam se rezignirano kao nijedne godine do sada i sa nekim gorkim ukusom krećemo u ovu godinu”, rekla je za RSE Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata prosvetnih radnika.
Prosvetari u Užicu na protestu podrške studentskoj akciji “Generalni štrajk”, 7. mart 2025.
‘Tražim novi posao’
Posle dve godine, koliko je predavao đacima jedne osnovne škole u centru Beograda, nastavnik srpskog jezika i književnosti traži novi posao.
Pod uslovom da mu ne otkrivamo identitet, za RSE navodi da mu ugovor na određeno vreme nije produžen jer je aktivno učestvovao u štrajku i obustavi nastave u ovoj školi.
“Paradoks je što me sad za posao zovu uglavnom iz škola gde su nekoga oterali iz istih razloga kao i mene. Uredno zapišu moje podatke i više mi se ne jave. Verovatno postoji nekakav neformalni spisak politički nepodobnih.”
Zvanično obrazloženje, kaže, nije dobio.
“Verovatno postoji neformalni spisak politički nepodobnih.”
“Već u maju ili junu su krenule neke vrste šikaniranja, pravljenja administrativnih problema kako bih se diskreditovao i okrivio za nešto sa čim nemam veze”.
Na koncu je, kako navodi, direktorki poslao mejl sa pitanjem da li će ostati na svom radnom mestu.
“Dobio sam odgovor da ne ostajem, sa komentarom da to nema nikakve veze sa političkim prilikama u zemlji.”
Dodaje da ugovor nije produžen ni njegovoj koleginici koja je predavala građansko vaspitanje, a koja je takođe učestvovala u štrajku i protestima.
Smene i stopiranja ugovora
Nema tačnog broja onih koji su ostali bez posla ili su pod pritiskom sami otišli iz škola.
Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pitanja RSE, a iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika navode da je reč o najmanje stotinu profesora i nastavnika kojima nije produžen ugovor.
Najpoznatiji je primer Pete beogradske gimnazije, gde sedam profesora nije dobilo produženje ugovora o radu.
Zbog toga je 27. avgusta ispred te škole održan jedan u nizu protesta učenika, profesora i roditelja koji traže smenu smenu v.d. direktorke.
“Od maja kada su deca krenula u školu, vidimo odmazdu, pretnje, uvrede i poniženja, pre svega profesora, ali se to itekako odražava i na decu i na nas roditelje”, kaže za RSE Nemanja Milošević, otac učenice Pete gimnazije.
Protest ispred Pete gimnazije, 27. avgust 2025.
U novu školsku godinu, kako navodi, ulaze sa brojnim nepoznanicama.
“Još uvek ne znamo koje knjige treba da kupimo, ne znamo u kojoj su nam deca smeni, ne znamo ni ko će im biti profesori”, rekao je Milošević.
Kakva je atmosfera u školama?
Veliki broj zaposlenih u školama u Srbiji ima ugovore na određeno koji ističu dan uoči početka nove školske godine.
“Stanje je prilično haotično, a zaposleni su mnogo oprezniji nego ranije”, navodi Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata prosvetnih radnika.
Dodaje da je “školski primer disciplinovanja kolektiva” da se zaposlenima koji su na određeno ne produžavaju ugovori.
“I direktori koji su ranije imali razumevanja za situaciju, ove godine nisu baš prepuni razumevanja. Ljudi su postali isključivi u stavovima, bilo da su za jednu ili za drugu stranu. A to su kolektivi koji su upućeni jedni na druge i dosta je turobna atmosfera”, kaže Romandić.
Šta kažu roditelji?
Ni oni nisu jedinstveni.
“Želimo da naša deca uče, ali ne znam kako je moguće da profesori pod ovakvim pritiskom rade. I to nije krivica ni profesora, ni roditelja, ni đaka, nego vlasti koja na rukovodeća mesta postavljaja ljude koji su im podobni”, kaže Nemanja Milošević.
Dok u Petoj beogradskoj gimnaziji više stotina roditelja protestima podržava profesore i đake koji su decembra 2024. prvi započeli blokadu, u nekim školama je drugačije.
“Bilo je roditelja koji su podržavali štrajk, a bilo je i onih koji nisu razumeli kako je vreme odmicalo. Možda su ovi koji nisu razumeli bivali i glasniji”, rekla je Snežana Romandić.
“Javni čas” ispred gimnazije u Kragujevcu, 20. januar 2025.
‘Sav teret na obrazovanju’
Odlukom četiri reprezentativna sindikata, prosvetari su 20. decembra 2024. obustavili nastavu u školama i pridružili se univerzitetskim profesorima u podršci studentskim blokadama i protestima.
Imali su i svoje zahteve – povećanje zarada kako bi pratile republički prosek, izmene obrazovnih zakona i načina izbora direktora škola, kao i poboljšanje bezbednosti učenika i nastavnika.
Onima koji nisu držali časove isplaćene su drastično umanjene plate.
“Obrazovanje je bilo to koje je nosilo teret, a druge baš nismo videli u nekom punom kapacitetu”, navodi Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika.
“I mi imamo porodice o kojima moramo da brinemo i očekivati od prosvetnih radnika da rizikuju živote dok drugi dođu na protest i odu ujutru da rade je malo bezobrazno”, dodaje.
Profesori i nastavnici na protestu ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, 20. januar 2025.
Studenti u blokadi zahvalili su im se na podršci.
U objavi na društvenim mrežama poželeli su im “srećan i borben početak nove školske godine”.
“Štrajkovi, obustave rada, štafetne šetnje između gradova i protesti samo su neki od načina na koje su prosvetari pokazali solidarnost sa nama. Nažalost, to su takođe razlozi zbog kojih su pretrpeli različite vidove represije – od targetiranja u medijima, smanjivanja plata, pa sve do otkaza”, napisali su 26. avgusta na Instagramu.
Kakva će biti nova školska godina?
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković očekuje da će nova školska godina početi “normalno i svečano” i da će se obrazovni proces nastaviti “bez primesa politike”.
On je za televiziju Pink 24. avgusta ocenio da nema razloga ni za “ritualni štrajk” 1. septembra jer se, kako je naveo, “ozbiljno radi na poboljšanju materijalnog položaja prosvetara”.
Stanković je ponovio i da “bez rada, nema zarade”.
“Početak nastavne godine nikako ne možemo nazvati normalnom. Biće tinjajuće borbe koja vrlo lako i brzo može ponovo da preraste u jedno opšte nezadovoljstvo”, odgovara predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Dušan Kokot.
Navodeći da ne može da predvidi kako će izgledati školska godina, Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata kaže da 1. septembar u mnogim školama “neće početi veselo”.
“Bilo da su u pitanju učenici, roditelji ili nastavnici.”
Srednjoškolci 1. septembra na ulicama
Srednjoškolci, koji su sa studentima učestvovali u blokadama i protestima, kažu da razmatraju drugačije vidove borbe za ispunjenje zahteva, među kojima je i raspisivanje vanrednih izbora.
“Mislim da ćemo ići u školu zato što smo shvatili da blokada nije donela ništa i da moramo da probamo na drugi način da dopremo do institucija i ljudi koji su na pozicijama. Od nastavnika koji ostanu u školi očekujemo podršku”, rekla je za RSE Ivana, učenica Pete beogradske gimnazije.
Umesto u klupama, srednjoškolci u blokadi će 1. septembra biti na ulicama.
Kako su najavili, protestnom šetnjom obeležiće deset meseci od pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice.
(Iva Martinović, Radio Slobodna Evropa, 30.08.2025. / Odgovorno)
