Fizički napadi, ugrožavanje prava na okupljanje, masovna privođenja, zastrašivanja, medijsko targetiranje – to su bili neki od oblika kršenja prava mladih u Srbiji 2025. godine, navodi Beogradski centar za ljudska prava. U BiH… mladi su prava koja imaju – na slobodu javne riječi, na kritiku vlasti, na proteste, na učešće u odlučivanju o svojoj i sudbini države u kojoj žive – uglavnom oduzimali sami sebi. S časnim izuzecima. Koji, opet, i kad bi se pokrenuli, nisu nalazili snage za dužu borbu i sposobnosti da se suprotstave političarskim obmanama i “kupovanju vremena” dok javni pritisak ne splasne i svaka iluzija promjene nestane. / U nastavku tekst DW o predstavljanju izveštaja „Ljudska prava mladih u Srbiji u 2025. godini“ (Odgovorno)
Nevladina organizacija Beogradski centar za ljudska prava (BCLjP) predstavila je u utorak (23. jun) u Beogradu izveštaj „Ljudska prava mladih u Srbiji u 2025. godini“. To je njihov sedmi takav godišnji izveštaj, a fokusiran je na pet tema: slobodu mirnog okupljanja, slobodu udruživanja, pravo na obrazovanje, prekomernu upotrebu sile i političku participaciju mladih.
Na predstavljanju izveštaja govorili su izvršna direktorka BCLjP Sonja Tošković, programski direktor Dušan Pokuševski, autori izveštaja Goran Sandić, Petar Vidosavljević i Natalija Rosić, a razgovor je moderirala Milica Mutavdžić.
Ugrožene osnovne slobode
„Osnovni utisak (u odnosu na prethodne izveštaje BCLjP) jeste da smo se sa ekonomskih i socijalnih prava mladih vratili na osnovne postulate ljudskih prava, a to su građanska i politička prava. Izveštaj za 2025. godinu se, nažalost, odnosi na nedovoljno poštovanje osnovnih sloboda mladih“, rekao je Dušan Pokuševski.
Precizirao je da misli na slobodu okupljanja, izražavanja i slobodu udruživanja i podsetio da su mladi bili nosioci masovnih protesta koji su počeli posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, gde je u novembru 2024. godine stradalo 16 ljudi.
„Mladi su doneli jedan drugačiji vid udruživanja koji je bio specifičan za 2025. godinu. Kada govorimo o slobodi izražavanja, mladi su nam slali jasne poruke kakvo društvo žele. Želeli su da pokrenu određene procese u ovoj zemlji, ali sa druge strane nisu imali adekvatnog sagovornika”, naveo je programski direktor BCLjP.
Dodao je da „kriza u koju je društvo u Srbiji zapalo 2025. godine kulminacija nepostojanja dijaloga u društvu”.
Stanje ljudskih prava mladih 2025. godine je „alarmantan signal”, naglasio je, ali je i dodao da je prošla godina pokazala i „jednu pozitivnu tendenciju“.
„Pokazala je nešto suprotno u odnosu na etikete pripisivane mladima – letargičnost, nezainteresovanost za društvene procese, za donošenje odluka u društvu. Iako su se suočili sa kršenjima prava, od ugrožavanja fizičke i psihičke bezbednosti do drugih fundamentalnih prava koje sam pomenuo, mladi su dali sliku društva kakvo žele i odlučili da utiču na procese u društvu“, rekao je Pokuševski.
Fakultet – polje finansijskog i pravnog pritiska
Goran Sandić, koji je i urednik izveštaja, rekao je da je jedno od ključnih kršenja prava mladih u Srbiji 2025. to što su, pošto su posle pada nadstrešnice u Novom Sadu izašli na ulicu, naišli na „nesrazmernu silu“ policije.
„Njihov fakultet, njihova druga kuća postao je polje finansijskog i pravnog pritiska. Kada su pokušali da se organizuju izvan institucija, dočekao ih je progon. Kada su svoje zahteve ponovo usmerili na institucije i tražili vanredne izbore, institucije su zatvorile vrata“, podsetio je Sandić.
Ukazao je i da su, zbog žestokog kršenja prava mladih u Srbiji, prvi put za poslednjih šest godina reagovale međunarodne institucije, među kojima je Evropski sud za ljudska prava, kao i da se tim povodom oglasilo šest specijalnih izvestilaca UN.
„Visoki komesar Ujedinjenih nacija boravio je u Srbiji, a oglasili su se i komesar Saveta Evrope i Evropski parlament“, naveo je Sandić.
Nezaštićeni od nasilja
Petar Vidosavljević je podsetio da je sloboda mirnog okupljanja zaštićena i domaćim i međunarodnim pravom, kao i da to pravo garantuje i Ustav Srbije.
Masovna okupljanja tokom 2025. obeležena su, rekao je, izostankom postupanja policije kako bi demonstranti „bili zaštićeni od nasilja koje je dolazilo od trećih lica“.
„Država ima obavezu da učini sve kako bi učesnici mirnih okupljanja bili zaštićeni. Ta zaštita je izostala – zabeleženo je mnogo incidenata, napada i ugrožavanja učesnika protesta“, naveo je Vidosavljević.
Skrenuo je pažnju da su krajem januara prošle godine u Novom Sadu napadnuti studenti dok su u blizini prostorija Srpske napredne stranke (SNS) lepili nalepnice s porukama koje su se mogle čuti na protestima.
„Napali su ih aktivisti SNS-a i tada je jedna devojka dobila ozbiljne telesne povrede. Te osobe (napadače) predsednik republike je pomilovao“, podsetio je Vidosavljević.
Kao jedan od najtežih oblika kršenja prava na okupljanje 2025. godine Vidosavljević je pomenuo navodnu upotrebu soničnog oružja na protestu 15. marta u Beogradu.
„Iako su državni organi negirali upotrebu tog oružja, nevladine organizacije su u vezi s tim sakupile više od 3.000 svedočenja učesnika protesta koji su se našli na tom mestu“, rekao je Vidosavljević.
Drugi tipovi represije
Petar Vidosavljevićje istakao i da su 2025. godinu obeležili i „institucionalni tipovi represije prema mladima“.
„Masovna privođenja, krivični i prekršajni postupci, pozivanje na informativne razgovore – sve to otvara pitanje koliko ovakvi pritisci služe da odvrate mlade da budu društveno aktivni i učestvuju u protestima“.
Istakao je da je prošle godine zabeležen veliki broj „medijskog targetiranja studenata koji su učestvovali u protestima“.
„Mislim na tabloidne medije, medije bliske vlastima koji su kreirali negativan sadržaj, neistinito izveštavali o protestima, targetirali učesnike sa ciljem da se protesti delegitimizuju“.
Pravo na obrazovanje
Goran Sandić je rekao da je obrazovanje 2025. godine „prvi put postalo polje na kome se kažnjava“, misleći i na kažnjavanje profesora koji su stali uz pobunjene studente.
„Vlada je smanjila radne časove naučnog rada sa 20 na pet, a časove nastave povećala sa 20 na 35 i time drastično umanjila zarade nastavnika“, ukazao je Sandić.
Podsetio je i da je za 11 dana rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić bio meta više od 60 tabloidnih tekstova, dok je dekanku Univerziteta u Nišu, koja je podržala studente, predsednik nazvao „jednim od tri najveća zla“ u tom gradu.
Neizdrživ pritisak na univerzitete
Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu je 22. juna izrazio protest povodom najavljenih izmena sistema visokog obrazovanja koje se u javnosti predstavljaju, kako je navedeno, „u atmosferi otvorenog političkog obračuna sa akademskom zajednicom“.
Odgovarajući na molbu DW da to prokomentarišu i kažu šta nevladin sektor tim povodom može da učini, Sandić je rekao da je činjenica da delovanje države za posledicu ima „sužavanje prostora delovanja Univerziteta“.
„I to najkasnije od kada je policija upala u zgradu Rektorata“, naveo je Sandić i dodao da se od tada može reći da je „pritisak na univerzitete neizdrživ“.
Tošković je rekla da su predstavnici akademske zajednice jedna od grupa koja je „neviđeno napadana i diskreditovana“.
„Nevladin sektor može da prati kako se situacija razvija i da o tome izveštava. Mislim da će u narednom periodu ti napadi, pritisci i sužavanje prostora za ljude iz akademske zajednice biti sve veći“, zaključila je Sonja Tošković.
(Una Sabljaković, DW, 24.06.2026. / Odgovorno)
