“Crne slutnje” Dušana Teodorovića, člana Srpske akademije nauka i umjetnosti, iznesene u Mostu RSE, da bi čelnom čovjeku režima u Srbiji moglo da padne na pamet da pravi čak i logore za vlastite građane, podsjećaju na svojevremeno upozorenje Srđana Blagovčanina, predsjednika UO Transparency International BiH, da je režim u Republici Srpskoj prešao sve crvene linije na putu ka otvorenoj diktaturi, da od RS pravi svojevrsni gulag ili koncetracioni logor za svoje stanovnike, koji postaju sve više obespravljeni, da je RS ušla u terminalnu fazu potpunog dokidanja ljudskih prava i sloboda, da je stvorena atmosfera linča, u kojoj režim orkestrira otvorenu hajku protiv neistomišljenika, koja je rezultirala serijom napada na aktiviste civilnog društva i novinare i opoziciju, pri čemu su organizacije za provođenje zakona stavljene u službu progona neistomišljenika. (Odgovorno)
Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je represija u Srbiji. Sagovornici su bili Jelena Đorđević, dugogodišnja profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Dušan Teodorović, član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Bilo je reči o tome da li predsednik Srbije Aleksandar Vučić pojačava represiju da bi ugušio proteste studenata i građane koji traže vanredne parlamentarne izbore, da li je uspostavio potpunu kontrolu nad policijom i pravosuđem, koliko vlast u obračunu sa demonstrantima koristi policiju, a koliko batinaše, nose li neki od batinaša policijske uniforme bez oznaka i da li nasilje, pretnje i hapšenja mogu uplašiti studente i građane da odustanu od protesta.
Razgovaralo se i o tome dokle će trajati haos u centru Beograda koji je izazvala Srpska napredna stranka okupacijom Pionirskog parka i prostora ispred Narodne skupštine, da li se predsednik države i Srpska napredna stranka ponašaju kao da je Srbija njihovo vlasništvo, da li bi se moglo dogoditi da Aleksandar Vučić, ukoliko ne bude mogao da izađe na kraj sa pobunjenim građanima, uvede vanredno stanje i zabrani proteste, kako bi na to reagovala Evropska unija i da li bi to ugrozilo Expo 2027, šta se očekuje od najavljenog Vidovdanskog protesta i da li jedino masovni protesti i opšta građanska neposlušnost mogu naterati Vučića da ublaži represiju.
Omer Karabeg: Da li predsednik Vučić pojačava represiju prema protestima?
Jelena Đorđević: Meni se čini da je reč represija suviše blaga. Mi smo godinama izloženi ne samo represiji nego, ja bih rekla, i teroru u svim oblastima života. Srbija je već odavno zarobljena država, a Vučić je sada počeo teror i nad zarobljenim institucijama kao što su tužilaštvo, sudstvo i policija. Vlada teror nad istinom jer se neprekidno proizvodi neverovatna količina laži. Vlada teror i nad moralom.
Suočeni smo sa terorom koji razarana i ruši sve što je vitalno i dobro. Međutim, studentski i građanski protesti pokazuju da taj teror nije baš toliko uspešan i zbog toga se on trenutno pojačava. Vrlo je moguće da bude još gorih pritisaka, možda čak i ataka na živote ljudi jer je osvetnički nagon naše vlasti snažan, pa je moguće sve očekivati.
Dušan Teodorović: Ne mogu da nađem reči kojima bih opisao situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Mislim da zemlje Evrope nisu svesne šta se ovde dešava ili ne obraćaju dovoljno pažnje. Kad su institucije zarobljene kao što je to naš slučaj, onda možete da uradite kakvo god hoćete krivično delo, da izgovarate laži, da vređate ljude na najbezočniji način i ništa neće da vam se desi.
Istovremeno, ljudi koji se usprotive režimu izloženi su svim mogućim vrstama torture. Evo primera kako funkcioniše naše pravosuđe. Kad je u Novom Sadu zbog korupcije ubijeno 16 ljudi, pored ostalih uhapšen je i profesor Građevinskog fakulteta Milan Spremić koji je radio samo nadzor idejnog projekta u kojem nije bilo rekonstrukcije nadstrešnice. On je u zatvoru proveo 208 dana i tek pre neki dan je pušten.
S druge strane, Aleksandar Vučić, koji je naredio čitav taj cirkus da bi podigao svoj rejting, pa je na gradilištu otvarao takozvanu železničku stanicu, i Maja Gojković, koja nas je uveravala da je to divna, bezbedna stanica, nisu pozvani ni na saslušanje. Bojim se da će da se poveća broj hapšenja i imam crnu slutnju da bi jednom nedoraslom, infantilnom i nemoralnom čoveku moglo da padne na pamet da pravi čak i logore. E, tako se ja trenutno osećam.
Batinaši u policijskim uniformama
Omer Karabeg: Koliko vlast koristi policiju, a koliko batinaše u obračunu sa studentima i građanima koji protestuju?
Jelena Đorđević: Koristi i jedne i druge. Svedoci smo da u mnogim slučajevima policija ćuti i ne meša se kad batinaši, da tako kažem, preuzimaju vlast nad građanima. Javna je tajna da danas gotovo svaki momak, koji je član Srpske napredne stranke, može da ode u policiju, dobije uniformu bez broja i da se predstavlja kao policajac. Batinaši, paravojska, parapolicija, paraživot u takozvanom Ćacilendu koji je organizovao Vučić usred centra Beograda, pokazuju neverovatnu ludost kakva ne bi pala na pamet ni rimskom caru.
Dušan Teodorović: Prisustvujemo nečemu toliko nerealnom kao da se dešava u nekom paralelnom univerzumu. Ne znam da li je bilo koji vlastodržac u istoriji stvarao lažne policajce. Oni su kriminalci obučeni u uniforme. U Beogradu vlada haos. Ne znam koliki broj linija gradskog saobraćaja je morao da izmeni rute zato što je centar grada okupiran.
Neko je smislio da je rektor Vladan Đokić vođa studentskog protesta, pa su krenuli bezočni napadi na njega u čemu prednjači predsednica parlamenta Ana Brnabić. Mi smo sada podeljeni u dve grupe. Jednu čine normalni, pristojni ljudi, a drugu Vučićevi kriminalci, društveni talog, ljudi spremni da prevare, da ukradu. Situacija je užasno napeta i jasno je da glavnu odgovornost nosi čovek koji je uzurpirao svu vlast u ovoj zemlji.
Okupacija
Omer Karabeg: Pomenuli ste haos koji vlada u centru Beograda. Srpska napredna stranka je okupirala Pionirski park i prostor ispred Narodne Skupštine. U Pionirskom parku je takozvani Ćacilend gde kampuju studenti koji navodno žele da uče, a ispred Skupštine su podignuti beli šatori u kojima se nalaze pristalice vlasti. I pored haosa koji je napravljen u gradu i nezadovoljstva građana Srpska napredna stranka nastavlja okupaciju centra Beograda. Šta je u stvari cilj, zašto se to i dalje radi?
Jelena Đorđević: To što se zbiva ispred Skupštine i u Pionirskom parku je do te mere neverovatno da nijedan razuman čovek nije u stanju da objasni zašto to postoji. Postoji jedna snažna, iracionalna crta kod predsednika države, a to je da mnoge stvari radi u inat. Imam utisak da je ovo neka vrsta njegovog inata. Neverovatno je da je najveća i najšira ulica u Beogradu zatvorena bez ikakvog razloga i objašnjenja, a da niko na to ne reaguje uključujući i građane.
Mi smo u sukobu sa čovekom koji se krajnje iracionalno ponaša. To nije politički sukob. Ovo je nešto mnogo gore. Vi imate posla sa verovatno delimično neuračunljivom osobom koja ima ideju da treba doživotno da ostane na vlasti. Na svakom mestu moramo da mu se suprotstavljamo. Jedino verujem u opštu građansku pobunu u Srbiji.
Tužilaštvo mora da prestane da radi, sudovi moraju da prestanu da rade, treba da po smenama budemo 24 časa na ulici. Nema drugog puta. Jer šta god drugo da uradite nećete ništa promeniti. Kad idete na izbore, oni će da falsifikuju, kradu, osnivaju ruske stranke. Spremni su na sve vrste najgorih marifetluka. Možemo da im se suprotstavimo jedino čvrstim, organizovanim građanskim otporom.
Građanska neposlušnost
Omer Karabeg: Boje li se ljudi, može li vlast pretnjama i hapšenjima da uplaši ljude da ne idu na proteste, da se ne bune?
Jelena Đorđević: Ne mislim da Vučić može da zaustavi proteste. Mislim da se oni koji protestuju ne plaše. Ali se zaposleni, pre svega oni u javnim službama, boje da organizovano izađu na ulice i objave građansku neposlušnost. Vlast otpusti dvoje-troje, pa se ostali plaše. Kada bi svi zajedno organizovano krenuli u proteste, vlast ne bi mogla da odjednom sa posla izbaci 100 ili 1000 ljudi. Ne razumem kako to ljudi ne shvataju.
Dušan Teodorović: Po mom mišljenju postoji još jedan problem. Ova zemlja je poslednjih 30, 35 godina sistematski trovana najodvratnijim nacionalizmom koji je proglašavan borbom za dobrobit srpskog naroda. Aleksandar Vučić se uvek u kriznim momentima postavlja kao branitelj Srbije, Srba u regionu, svete srpske zemlje. Nažalost, deo stanovništva, koji naseda na te odvratne, po hiljadu puta ponovljene priče, vrlo je nacionalistički orijentisan. Te ljude nije lako motivisati.
Omer Karabeg: Dosada je bilo nekoliko poziva na generalni štrajk, ali nije bilo nekog velikog odziva.
Jelena Đorđević: Generalni štrajk možda nije prava stvar jer je Zakon o štrajku dosta restriktivan, trebalo bi ići na građanska neposlušnost počevši od toga da se izađe sa posla, da se ne radi, da se ne plaćaju struja i infostan bar jedno vreme. To bi eventualno moglo da ima efekta na ovu vlast koja apsolutno nema nameru da ikada shvati da u ovoj zemlji žive i neki drugi ljudi osim njih i njihove ciljne grupe koju su zatrovali svojim medijima.
Dušan Teodorović: Treba da se osmisle sve forme građanske neposlušnosti. Treba da blokiramo ne samo raskrsnicu kod Londona, nego i vile Ane Brnabić i Tome Nikolića. I oni treba da to osete.
Omer Karabeg: Očigledno je da Vučić beži od parlamentarnih izbora. Mislite li vi da bi izgubio vlast ukoliko bi bili raspisani parlamentarni izbori?
Ali on bi svakako raspisao izbore da je siguran da bi ih dobio. Plaši se da ne izgubi i zbog toga je sklon svim merama represije i svim oblicima terora nad institucijama, posebno nad policijom i tužilaštvom. Neprekidno preti Radio-televiziji Srbije iako je 100 posto njegova.
Dušan Teodorović: Državni organi su saučesnici u njegovim izbornim prevarama. Ministarstvo unutrašnjih poslova izdaje lažne lične karte, jedno lice ima 10 ličnih karata sa istom slikom. Koleginica Đorđević je već govorila o glasačima iz Republike Srpske, romska populacija, koja je vrlo siromašna, često je objekt njegovih prevara. On kupuje glasove, dovodi te jadne ljude na birališta, da ne pominjemo takozvane bugarske vozove.
Vanredno stanje?
Omer Karabeg: Može li se desiti da Vučić pribegne krajnjoj meri i da zabrani proteste ako vidi da ne može izaći na kraj s njima? On to na neki način i najavljuje jer stalno ponavlja da će država da uspostavi red.
Jelena Đorđević: Apsolutno može. Evo već ti navodni studenti, koji žele da uče, najavljuju da će za Vidovdan doći do krvoprolića, da studenti imaju nameru da ih ubijaju. Vučić je 15. marta, kada je bio onaj veliki protest u Beogradu, napravio takvu atmosferu da smo svi očekivali građanski rat. Tako da je vrlo moguće da u svakoj prilici, koja mu se ukaže, Vučić zavede vanredno stanje da bi ugušio sve živo i onda ćemo totalno da potonemo mada smo već odavno na dnu.
Dušan Teodorović: Mislim da Vučić može da uradi štogod mu padne na pamet. On može da uvede policijski čas, da zatvara, hapsi. Ovo je neverovatna situacija. Znamo koliko zla nam je naneo Miloševićev režim, ali ovo sada je jedna nova forma gde se po svaku cenu pokušava sačuvati vlast.
Jelena Đorđević: Njemu su jedino potrebne evropske pare mada ne mogu da kažem da je Evropska unija pokazala oštar stav prema svemu što se ovde zbiva. Njemu je sad najvažnije da sve pare od Expo-a 2027 odu u njihove džepove. Zaista nisam sigurna da se Vučić plaši Evropske unije jer Evropska unija nije za to dala nijedan razlog. Žao mi je što to moram da kažem.
Dušan Teodorović: Verujem da bi Evropska unija reagovala kada bi Vučić uveo vanredno stanje, ali bojim se da bi to bilo kao i do sada – neko nemušto saopštenje u stilu budite dobri i lepo se ponašajte. Tako da on nema razloga da se posebno plaši Evropske unije. Uostalom, Vučić može da nađe novac i na druge načine. Tu je Kina, i do sada je uspevao da dobija novce iz Kine, osim toga on stalno štampa obveznice.
I dok god međunarodna tržišta prihvataju naše obveznice, kojima se zadužuju naši unuci, Vučić će imati dovoljno novca. Inače, on nema strah da nećemo da uđemo u Evropsku uniju. On to nikada nije ni želeo. Za njega bi bila najgora moguća stvar da uđemo u Evropsku uniju. Njemu je idealno da to bude baš ovako kako je danas.
Omer Karabeg: Mislim da vanredno stanje ne bi uveo i zbog Expo-a 2027. To bi bila vrlo loša reklama za Expo.
Jelena Đorđević: U pravu ste.
Doživotni predsednik
Omer Karabeg: Mislite li da Vučić nikada ne bi priznao poraz na izborima?
Jelena Đorđević: Mislim da ne bi. To nije uopšte tip čoveka koji bi mogao da uradi ono što je uradio Boris Tadić kada je izgubio izbore, da kaže – doviđenja, videćemo se u drugom filmu.
Dušan Teodorović: Vučić nikada ne bi priznao poraz na izborima. Nikada. Mislim da je smisao njegovog života da bude predsednik Srbije, da se svakodnevno nekoliko puta obraća sa televizije, da bude glavni glumac u monodramama, da igra ulogu oca nacije, da izmišlja, da hapsi neposlušne i nagrađuje poslušne. To je čovek koji daje lažna obećanja i vara. Prosto je neverovatno da je takav čovek postao predsednik Srbije, ali eto imamo tu nesreću.
Omer Karabeg: Dokle može Vučić da ide u primeni represije i ko može da ga zaustavi?
Jelena Đorđević: Može da ga zaustavi jedino masa. Kad kažem masa, mislim na ogroman broj ljudi koji će da ustanu i kažu – dosta. To je jedino što može zaista ozbiljno da ga uzdrma. Vučić je uzeo toliko vlasti u svoje ruke da ljudi od toga bukvalno polude. Može da uradi sve šta god hoće. Zato mislim da snažno buđenje treba da se dogodi da bi mu se stalo na put.
Omer Karabeg: Ali 15. marta je izašlo 300.000 ljudi, pa se ništa nije promenilo.
Jelena Đorđević: Nije bilo nikakvih zahteva. Masa je izašla, ali nije bila dovoljno artikulisana. Ipak, bio je snažno uzdrman. Osim toga, ne zaboravite da je upotrebio onaj zvučni top i posle toga su nas on i svi njegovi, Dačić i ostali, hladno gledali u oči i lagali da toga nije bilo. To je bio najdramatičniji momenat u mom životu, a pamtim jako mnogo.
Dušan Teodorović: I meni se čini da nije bilo dovoljno organizacije. To je bilo jedno građansko okupljanje. Ljudima moraju da budu ponuđene ideje. Pored masovnosti, druga ključna reč je dugotrajnost. Moramo da budemo spremni da izađemo iz svog komfora i kažemo – deset dana će u mom stanu da spava neko ko dođe na protest iz Kruševca ili Kragujevca. Protest mora da traje 10 dana, 15 dana, koliko treba.
Vidovdan
Omer Karabeg: Sledeći veliki protest je zakazan za Vidovdan. Mislite li da će nešto da se promeni nakon tog protesta?
Jelena Đorđević: Mislim da će taj protest iznervirati Vučića. Sve što ga iznervira jako je dobro mada posle toga uvek možemo da očekujemo nešto strašno. Ne može jedan diktator koji vlada 13 godina na najgnusniji način da bude oboren za pet, šest meseci. Zato su neophodni upornost i fantastična solidarnost. Verujem da će Vidovdanski protest biti mnogo organizovaniji, da će se izaći sa određenim zahtevima što je izuzetno važno. Ali najbitnije je da dođe što veći broj građana. Ne zaboravite da je za 15. marta on zatvarao železnice i zabranjivao autobuskim preduzećima da prevoze ljude u Beograd. I na Vidovdan su moguće slične stvari, a možda i mnogo gore.
Dušan Teodorović: Ja mislim da naši dragi studenti ne smeju da stalno govore da ih politika ne interesuje jer to što rade je i te kako politika. Dobar je primer Demokratska stranka i njen predsednik Srđan Milivojević koji su rekli – mi ćemo da radimo sve što bude potrebno, svu našu logistiku i ljude stavljamo na raspolaganje studentima bez želje da mi budemo na izbornim listama. Možda bi sve opozicione stranke mogle da naprave jedno telo koje bi sarađivalo i koordiniralo akcije sa studentima.
Jelena Đorđević: Mislim da je Vidovdanski protest fantastična prilika da svi izađu – i studenti, i profesori, i građani, i opozicija – i da obnaroduju da se stvara zajednički front za izbore.
(Omer Karabeg, Most RSE, 22.06.2025. / Odgovorno)
