Međunarodni monetarni fond (MMF) preporučio je još pre nekoliko godina Vladi Srbije da prekine sa praksom postavljanja v.d. direktora u javnim preduzećima. Iako je zahtevano, nikad nije ispunjeno, pa v.d. status direktora ne samo da i dalje “živi”, već je gotovo pravilo i poželjna stvar. Jer je preduzeće s takvim direktorom – podložnije političkom uticaju.
Javna preduzeća obavljaju delatnost od opšteg interesa i mogu ih osnivati Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Osnivaju se i posluju u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, koji uređuje uslove i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa, kao i zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Direktore javnih preduzeća, prema Zakonu o javnim preduzećima, imenuje Vlada Srbije nakon javnog konkursa. Period na koji se imenuje vršilac dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Ista osoba ne može biti dva puta postavljena za vršioca dužnosti.
U praksi je, međutim, malo drugačije – jedan isti direktor javnog preduzeća godinama je u v.d. statusu. U Srbiji postoje i ona javna preduzeća koja od donošenja novog Zakona 2012. godine nikada nisu imala direktora koji je zakonski izabran.
Vlada Srbije usvojila je početkom avgusta Predlog Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Srbije, a kojim se uređuje način sprovođenja politike državnog vlasništva i upravljanje u javnim preduzećima koja su u vlasništvu Republike.
Prema raspoloživim podacima elektronske evidencija Agencije za privredne registre, kako se ističe, „na dan 9. maja 2023. godine Republika Srbija ima u svom portfelju 305 privrednih subjekata. Od toga je 266 aktivnih privrednih subjekata od kojih je 22 u procesu privatizacije, zatim dva u likvidaciji i 37 u stečaju“.
Kada je reč o organizacionoj formi tih preduzeća, navodi se da ima ukupno 184 društva sa ograničenom odgovornošću, 91 akcionarsko društvo, 23 javna preduzeća i sedam ostalih.
MMF preporučio je 2020. godine Vladi Srbije da prekine sa praksom postavljanja v.d. direktora u javnim preduzećima. U suprotnom, kažu, ne može da se očekuje potpuna reforma tih preduzeća, jer su, između ostalog, podložna političkom pritisku.
Sa tom preporukom saglasni su i Svetska banka i Fiskalni savet. Međutim, kažu stručnjaci, već godinama vlasti obećavaju pomak, ali ne preduzmaju ništa konkretno po tom pitanju.
„Negde oko 70 odsto funkcioniše sa vršiocima dužnosti i u većini slučajeva ta situacija traje godinama, traje i više nego što zakon dopušta, što nas dovodi do jedne veoma ozbiljne opasnosti za vladavinu prava u celini, ali i za ekonomske interese javnih preduzeća“, rekao je ranije za N1 Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
Prema rečima stručnjaka, vršiocima dužnosti se lakše manipuliše a o njihovom postavljanju uglavnom se odlučuje u političkim centrima moći.
A onda se i v.d. direktor, a i zaposleni, ucenjuju da, recimo, na izborima glasaju za one za koje im se naredi da glasaju. I to nije sve, svedočili smo prethodnih godina da ti isti zaposleni moraju da obezbede 10 i više sigurnih glasova za vladajuću partiju.
Prema pisanju lista Danas, u Službi za upravljanje kadrovima Vlade Srbije na njihovo pitanje naveli su da se u statusu vršioca dužnosti početkom 2023. nalazilo 190 osoba.
Na lokalu – lokalni moćnici
Portal Južne vesti pisao je letos o problemu v.d.statusa direktora u lokalnim javnim preduzećima. Iako je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski ranije najavila da će nadležni početi da rešavaju problem v. d. statusa direktora u skoro svim javnim preduzećima u Nišu, to se nije desilo, pa većina njih i dalje ima „nerešen“ status.
Komisija za izbor direktora jeste formirana, ali se dve godine nije sastala, a predsednik Radan Ilić izjavio je da nisu imali šta da rade, jer – nijedan konkurs nije raspisan.
Da je izborom nove, ali opet v. d. direktorke Vodovoda Tamare Milić, počeo da se rešava problem nerešenih statusa direktora u javno-komunalnim preduzećima Niša, gradonačelnica Sotirovski je rekla još krajem marta ove godine.
Iako je toj promeni na čelu jednog od najvećih niških preduzeća prethodilo njeno nezadovoljstvo radom tada takođe v. d. direktora JKP Naissus Gorana Milosavljevića, gradonačelnica je tada istakla da se on menja, jer mu je „istekao čak i v. d. mandat“, te da je „bio red da Gradsko veće predloži novog kandidata“ i najavila da će biti rešeni i statusi direktora u ostalim preduzećima, pisale su Južne vesti.
„Pa evo, krenuli smo da rešavamo i taj problem. Krenuli smo od najvećeg i najvažnijeg preduzeća, narednih meseci ćemo se baviti i statusom ostalih direktora, ne samo preduzeća, već i ustanova. Da ljudi koji vode određena preduzeća i ustanove dobiju četvorogodišnji mandat, da se, ako ništa drugo, oslobode bar tog pritiska da li su tu i do kad su tu. Istovremeno da razmišljaju o projektima, o tome šta će raditi, na koji način će pomoći gradu i naravno sugrađanima koji žive ovde. Nema tu ničeg zakulisnog niti bilo čega. To je trebalo odavno da se rešava, evo sada je stiglo na red“, rekla je Sotirovski krajem marta ove godine.
Najčešće se vršioci dužnosti postavljaju iz razloga što vlast, odnosno oni koji odlučuju i postavljaju kadrove, bilo da je reč o republičkom ili lokalnom nivou, procene da bi javni konkurs i učešće stručnih kandidata ugrozilo izbor njihovog „partijskog poslušnika“.
Onda se donosi rešenje u vidu v.d. direktora koga postavljaju direktno, bez sprovođenja konkursa i mogućnosti učešća drugih potencijalnih kandidata, bez bodovanja i procene stručnosti.
Ta situacija se desila prošle godine u dva čačanska javna preduzeća – JKP „Gradsko zelenilo“ i JKP „Komunalac“, kada su, kako piše Ozonpres, tadašnjim direktorima istekli mandati, a postavljeni su vršioci dužnosti umesto njih.
Velika prašina se, piše portal, digla u taboru čačanskih naprednjaka, jer nisu bili zadovoljni takvim kadrovskim rešenjima i izborom kandidata koje je, kako se pričalo, gradonačelnik Milun Todorović samovoljno i bez konsultacija u Gradskom odboru SNS-a odabrao.
Bilo je i onih među naprednjacima koji su javno ukazali da tada novopostavljeni v.d. direktor JKP „Komunalac“, Branko Pejica ne ispunjava uslove predviđene zakonom, pa da ne može biti direktor, ali ni v.d. direktor, jer uslovi za oba statusa su identični.
Tako visoki funkcioner SNS-a u Čačku Aleksandar Maksimović, koji je zaposlen u JKP „Komunalac“, javno u izjavama za medije, kazao da postoje pravna tumačenja prema kojima Branko Pejica ne može biti v.d. direktor, jer ne ispunjava uslove za to radno mesto.
A vršioci dužnosti direktora uglavnom kažu da im ovakav status ne smeta, jer ih, tvrde, ne ograničava u radu.
Prema istraživanju Insajdera, direktori javnih preduzeća u v.d. stanju ostaju i duže od godinu dana, što je i maksimalno predviđen zakonski rok, a pojedini čak i duže od osam godina, što je slučaj sa Zoranom Drobnjakom, v.d. direktorom JP „Putevi Srbije“.
I Bojan Atlagić, direktor jednog od najvećeg i najvažnijeg, do skora javnog preduzeća, a onda akcionarskog društva u Srbiji – EPS, u v.d. statusu je. Takav status imali su i prethodni direktori i to je takoreći bilo pravilo.
Na pitanje da li će se stvari u EPS-u menjati, resorna ministarka Dubravka Đedović rekla je u aprilu ove godine da država „želi da uspostavi jedan kontinuitet i izađe iz v. d. stanja“.
„Kontinuitet u smislu odlučivanja, upravljanja, odgovornosti, ali i ciljeva. Strateški cilj je da EPS bude kičma privrede – proizvođač, trgovac i snabdevač električne energije i da može da uzme aktivnu ulogu u tranziciji koja nas čeka“, rekla je.
Vučić ne da ni v.d. direktore
Međutim, poruke koje dobijamo od funkcionera u vlasti nisu išle baš u tom smeru koji obećava ministarka rudarstva i energetike.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da neće dozvoliti ukidanje v.d. stanja direktora javnih preduzeća, što je zatražio MMF. On je naveo da bi u suprotnom „ti raspušteni direktori napravili neprivlačan privatni sektor i sve pozapošljavali u javni“.
„Ne dam, ja ne dam. E pa zato što bi ti raspušteni direktori ponovo da naprave neprivlačan privatni sektori i da sve pozapošljavaju u javni sektor. I da to ne može privatnik da izdrži. Sve je sistem spojenih sudova“, rekao je Vučić 2020. na TV Prva odgovarajući na pitanje da li će ukinuti v.d. stanje direktora javnih preduzeća.
On je naveo da ne voli v.d. stanje, nego disciplinu i odgovornost.
„Mi ne vodimo javna preduzeća kao privatnu firmu, nego kao da je to alajbegova slama“, rekao je Vučić, dodajući ipak da će delimično da usvoji preporuku MMF, ali nije naveo šta konkretno.