Na Balkanu biti normalno ljudsko biće, sa empatijom i saosjećanjem prema žrtvama zločina, često zna biti opasno. Ali uvijek postoje ljudi spremni da se suprotstave kolektivnom ludilu, beščašću i mržnji, projiciranim od kriminogenih političkih elita. Ljudi koji predstavljaju savjest društva u kome žive i nadu u bolju budućnost. Žene u Crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Omladinski centar CK13, pojedinci kao što je književnik Vladimir Arsenijević, svojevrsni su heroji jednog od nikad denacifikovanih balkanskih društava, u kojima su i dan danas, desetljećima nakon ratova devedesetih, zločinci heroji a žrtve se dijele na njihove i naše. Ni ove godine obilježavanje godišnjice genocida u Srebrenici, u Srbiji, nije moglo proći bez provokacija, pa ni nasilja prema aktivistima i građanima koji su osjetili moralnu potrebu učestvovati u njemu. / Više u video prilogu Radia Slobodne Evrope, tekstu s portala dnevnog lista Danas i reagovanju pisca i aktiviste Dejana Atanackovića na Facebooku, koje prenosimo u nastavku. (Odgovorno)

 

Omladinski centar CK13 i prijatelji, obeležili u centru Novog Sada godišnjicu genocida u Srebrenici

Omladinski centar CK13 i prijateljski kolektivi obeležili su danas na Trgu slobode u Novom Sadu godišnjicu genocida u Srebrenici akcijom pod nazivom “Pamtimo žrtve genocida u Srebrenici”.

Aktivisti su od 11 do 12 časova stajali na Trgu slobode sa transparentom na kojem je pisalo “Pamtimo žrtve genocida u Srebrenici”, a okupljenim građanima i medijima podelili su saopštenje u kojem su naveli da osećaju moralnu i političku obavezu da javno izraze žaljenje za žrtvama genocida, sećanje na njih, kao i solidarnost sa preživelima i zajednicom u Bosni i Hercegovini koja, kako su istakli, i dalje živi sa traumom velikog gubitka i nepravde, piše Razglas-news.

U saopštenju su ocenili da se protive relativizaciji i negiranju genocida u Srebrenici, kao i veličanju tog zločina, navodeći da su takve politike prisutne u Srbiji.

Predstavnici CK13 poručili su da je istinska društvena promena moguća jedino kroz suočavanje sa prošlošću i prihvatanje istine, ocenjujući da se borba protiv, kako su naveli, kontinuiteta zločinačkih politika vodi upravo kroz negovanje kulture sećanja.

Oni su istakli da je važno jasno se opredeliti za društvo koje počiva na istini, odgovornosti i miru, uz poruku da „sećanje je sloboda“ i da je sećanje na žrtve genocida u Srebrenici istovremeno podsećanje na vrednosti kojima društvo treba da teži.

(D.D., Danas, 11.07.2026., Foto: Razglas-news)

 

Dejan Atanacković: „ Iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, Srbija nastavlja da živi sa negiranjem zločina, sa svojim neobeleženim masovnim grobnicama, sa svojim memorandumima, svojom iracionalnošću i kukavičlukom…”

Povodom Međunarodnog dana sjećanja na žrtve Srebrenice i napada na Vladimira Arsenijevića, književnika i osnivača Udruženja KROKODIL – posvećenog, između ostalog, promovisanju politike dijaloga, pomirenja i rekonstrukcije pokidanih kulturnih veza prevashodno na prostoru Zapadnog Balkana ali i produbljivanju uzajamnog razumjevanja te prihvatanja različitosti na evropskom kontinentu i šire – koji je juče fizički napadnut ispod Brankovog mosta u Beogradu zato što je sa Koalicijom “Ljudi pamte ljude” želio da obilježi 31 godinu od genocida u Srebrenici, Dejan Atanacković, pisac i aktivista, reagovao je objavom na društvenim mrežama, koju prenosimo u cjelosti.

Osam hiljada ljudi da stanu u red i uhvate se za ruke, to je otprilike kao od Vukovog spomenika do Gardoša. Može i od Tašmajdana do Žarkova. Ili od Studentskog trga do Mirjeva. Tolika bi to bila kolona ljudi, neprekinuta, i prosečnom čoveku trebalo bi, samo da bi je celu video, oko dva sata da prolazi pokraj nje.

Dva sata, samo da se svakome za trenutak zagleda u lice.

Iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, Srbija nastavlja da živi sa negiranjem zločina, sa svojim neobeleženim masovnim grobnicama, sa svojim memorandumima, svojom iracionalnošću i kukavičlukom, sa mladošću koja je nekim neshvatljivim putevima uspela da kompromituje i sam mit o mladosti koji u sebi nosi, kako se to romantičarski zamišljalo, čiste, neiskvarene uvide u istinu, u ljudsku prirodu, u besmisao ljudskih konflikata.

Pišem ovo u znak sećanja na Srebrenicu, na žrtve ove države i njenih kriminalnih derivata, osam hiljada komšija sa imenom, prezimenom, licem.

Kada bi oni zastali da gledaju vas, ako već vi nemate hrabrosti da gledate njih, bila bi to neprekidna kolona pogleda, kao od Konjarnika do Kalemegdana.

I dok ovo pišem, evo upravo sada, javljaju mi da su bitange pretukle Vladu Arsenijevića. Došao je na plato ispod Brankovog mosta da pripremi prostor za obeležavanje sećanja na Srebrenicu.

Pretukli su ga i ižvrljali zidove svojim prljavim, fekalnim porukama. Ne, Srbija nije genocidna, to nikad niko nije ni tvrdio. Srbija je samo ona teritorija gde se uz ćutanje većine poziva na progon pripadnika drugog manjinskog naroda.

Srbija je samo ona teritorija gde se ubistvo osam hiljada ljudi ne smatra namerom istrebljenja.

Srbija je samo ona teritorija gde pisca koji se godinama bori za razum, mir i toleranciju prebija čopor sazdan od jednog dela srpske mladosti, dok se drugi deo igra politike i parlamentarnih izbora.

(Dejan Atanacković, Facebook, 11.11.2026., Foto: RSE / Odgovorno