Jedan od prioriteta novog sastava Vlade RS, čije se formiranje očekuju ove sedmice, biće nadzor nad radom javnih preduzeća (JP).
Međutim, poznavaoci situacije poručuju da od najava mandatara Radovana Viškovića neće biti ništa, jer se rad tih preduzeća odavno ne kontroliše.
Podsjetimo, prilikom usvajanja budžeta za 2023. godinu, Višković je rekao da će nova izvršna vlast do 2025. godine pročešljati sva javna preduzeća u Srpskoj i da će biti osnovana centralna jedinica za finansijski nadzor javnih preduzeća.
“Cilj te jedinice biće da javna preduzeća Srpske naprave što više profita, a sve u interesu građana Republike Srpske”, poručio je tada Višković.
Ovim pitanjem bavio se i glavni republički revizor, koji je u izvještaju, objavljenom 6. decembra 2022. godine, naglasio da je Vlada RS opredijeljena na unapređenje upravljačke strukture javnih preduzeća, a da je ključ njihova reforma do 2024. godine.
“Sva javna preduzeća (JP) treba da izađu sa planom reorganizacije. U saradnji sa tehničkom misijom MMF-a sprovešće se nezavisna revizija poslovanja JP, nakon čega će se definisati koraci u reformi s ciljem povećanja transparentnosti i odgovornosti u njihovom radu”, stoji u revizorskom izvještaju.
Ukoliko izvršna vlast zaista ostane pri svom cilju, imaće pune ruke posla, jer stanje u javnim preduzećima (tu se ubrajaju i lokalne javne ustanove) nije nimalo dobro.
Ali, ako bismo krenuli redom, slika je sljedeća. Revizori su, uzevši podatke Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) u RS zabilježili da je na kraju 2021. godine u Srpskoj registrovano ukupno 198 javnih preduzeća.
“U njima je zaposleno više od 26.000 radnika. Raspolažu imovinom od skoro 13 milijardi KM, a ostvarili su prihod od oko 2,2 milijarde KM”, naveo je APIF.
A kada je u pitanju 2022. godina, dogodile su se dodatne promjene, jer je, prema podacima koje je APIF dostavio “Nezavisnim” u Srpskoj trenutno registrovano 238 javnih preduzeća, a broj radnika je porastao na 29.175.
Dakle, za nešto manje od godinu dana, Srpska je “bogatija” za 40 novih javnih preduzeća. Naravno, treba uzeti u obzir da dio tih preduzeća nije aktivan, ali jeste i dalje registrovan.
Međutim, ono što posebno bode oči jesu podaci Poreske uprave RS, koji kažu da je zaključno sa 31. oktobrom ove godine, 100 najvećih dužnika među javnim preduzećima dužno više od pola milijarde KM (535.700.458,80 KM).
Da li je zaista Vlada spremna da izvrši nadzor i unapređenje ovako loše slike?
“Do sada je bilo mnogo priče, a malo akcije”, kaže ekonomista Slaviša Raković.
On u razgovoru za “Nezavisne novine” naglašava:
“Veliki broj javnih preduzeća posluje sa gubitkom. Nije teško odgovoriti na pitanje zašto. Imamo vlast koja se zasniva na podjeli plijena i koja tako parazitira na javnom sektoru”, ističe Raković.
Prema njegovim riječima, do sada najozbiljniju studiju poslovanja javnih preduzeća napravila je Svjetska banka, a ne Vlada, pa i ne očekuje pomak na ovom polju.
Pored navedenog, struka smatra i da se i te kako zloupotrebljavanja status javnog preduzeća, a sporan je, kažu, i ukupan broj ovih preduzeća.
“Danas se svašta i koješta zove javnim preduzećima, a brojke nikada do kraja nisu poznate, što je svojevrsni fenomen”, poručuje Raković.
Srđan Mazalica, poslanik SNSD-a u NS RS, ističe da je Radovan Višković svjestan problema koji postoje u javnom sektoru, ali da se trudi da to dovede u red.
“On mora uraditi ono što je najavio. To nije neka dobrovoljna aktivnost, već nasušna potreba”, navodi Mazalica za “Nezavisne” i dodaje:
“Javna preduzeća jesu opterećenja nasljeđem komunističkog načina upravljanja i pretjeranim zapošljavanjem te često neracionalnim trošenjem sredstava”, kaže on.
Ipak, najveći problem, priznaje Mazalica, jeste odgovornost o radu nad javnim preduzećima.
“Kada koalicioni partneri u vlasti dobiju određeno javno preduzeće, svi oni smatraju da o radu preduzeća (dobici ili gubici) odgovaraju samo svojoj stranci, a ne Vladi RS. To se mora riješiti”, jasan je Mazalica.
Tomica Stojanović, član Odbora za reviziju NS RS u prethodnom mandatu (novi odbor još nije formiran), podsjeća da sjednice ovog odbora u prethodne četiri godine često nisu ni održavane, pogotovo kada se trebalo raspravljati o poslovanju preduzeća poput “Šuma RS”, “Pošta Srpske”…
“Ubijeđen sam da će nastaviti sa ustaljenom praksom. Imali smo problem da na sjednice ne dolaze članovi odbora iz stranaka većine, a dešavalo se da usred sjednice, kada treba nešto da odlučimo, oni napuste sastanak”, kaže Stojanović.
I on je saglasan da su javna preduzeća u Srpskoj isključivo stranački plijen.
“Imam saznanja da, ako rukovodioci ne odrade neki posao koji su dobili od strane partije, oni su prošlost. A to su u suštini pošteni kadrovi koji ne žele da ulaze u problem sa zakonom, ali nažalost, danas se teško može opstati tako. Tu dolazi sva prljavština ovoga, posebno su tu oni koji su postavljeni, a imaju kupljene diplome”, zaključuje Stojanović.