BANJALUKA – Vlada Republike Srpske nije zadovoljna stanjem u „Elektroprivredi RS“, a jedan od razloga je taj što pojedina preduzeća unutar sistema i dalje zapošljavaju radnike, iako su prethodno dala milione za njihovo smanjenje.
Jedna od mjera koju Vlada RS planira u Programu ekonomskih reformi RS za period od 2024. do 2026. godine jeste reorganizacija javnih preduzeća, a kao jedan od prioriteta navodi nastavak reorganizacije „Elektroprivrede RS“.
U Vladi ističu da je u prethodnom periodu sproveden niz mjera prema Programu reorganizacije „Elektroprivrede RS“ koji je u prvoj fazi obuhvatao reorganizaciju distributivnih preduzeća i uspostavljanje javnog snabdijevanja.
Taj program je, dodaju, trajao 18 mjeseci, a nakon sprovedene reorganizacije broj zaposlenih u operatorima distributivnih sistema je smanjen za 16 do 20 odsto po preduzeću, a nominalno za oko 1000 radnika.
Isplata otpremnina i naknada za zbrinjavanje radnika koji su zaključili sporazum o dobrovoljnom prestanku radnog odnosa koštala je 31 milion KM.
U Vladi kažu da su ciljevi reorganizacije djelimično postignuti, ali da postoje pokazatelji da se politika zapošljavanja kadrova netehničkih struka, koji nisu neophodni za procese rada, i dalje nastavila.
„Pojedina preduzeća i dalje zapošljavaju radnike poništavajući time efekte prethodno sprovedenih procesa reorganizacije“, zaključuje se u dokumentu.
Garancije izdate preduzećima ERS predstavljaju rizik za budžet
U Vladi navode da su cijene električne energije za potrošače u Srpskoj višestruko niže od tržišnih kretanja na evropskim berzama i da ne odražavaju stvarne troškove poslovanja preduzeća.
„Istovremeno, dok je broj radnika i kvalifikaciona struktura u sistemu „Elektroprivreda RS“ opterećujuća i nepovoljna, a produktivnost niska, novčana primanja radnika u ovom preduzeću su iznad prosječne plate poredeći ih i sa drugim javnim i sa privatnim preduzećima“, priznaju u Vladi RS.
Posljedica je, dodaju, da preduzeća iz sistema „Elektroprivrede RS“ rade sa veoma slabom likvidnošću uz često izraženo neefikasno upravljanje.
„Do sada izdate garancije RS za podršku preduzećima iz sistema „Elektroprivrede RS“ predstavljaju potencijalni rizik za budžet Srpske“, priznaju u Vladi RS.
Кonstantan odliv stručnih kadrova svih tehničkih profila i zanimanja koji su neophodni u svim radnim procesima „Elektroprivrede RS“ je postao zabrinjavajući trend, dok nema nagovještaja da je iste moguće nadoknaditi u kraćem periodu.
„Otežavajuću okolnost za likvidnost i stalnost poslovanja u srednjem i dužem periodu predstavljaju značajne kratkoročne i dugoročne obaveze u skoro svim preduzećima iz sistema MH „Elektroprivrede RS“, te znatni iznosi okončanih, započetih i potencijalnih sudskih sporova ili arbitraža, kao i štete u obliku trajnog gubitka raspolaganja dijelom proizvodnih kapaciteta po osnovu istih. Imajući u vidu da je kod skoro svih preduzeća prisutno značajno prevazilaženje tekućih obaveza iznad njihove tekuće imovine, nedostatak obrtne imovine značajno utiče na redovno izmirivanje obaveza prema trećim licima, što potencijalno može dovesti do nemogućnosti obavljanja tekućih operativnih aktivnosti u dužem periodu“, dodaje se u dokumentu.
Kažu i da su ukupna ulaganja u elektroenergetsku infrastrukturu do sada bila nedovoljna, a jedan od razloga je nizak prihod od prodaje električne energije domaćim potrošačima, odnosno držanje nivoa cijena koje ne opravdavaju troškove, te nepotrebno veliki broj zaposlenih u javnom preduzeću.
„U narednom periodu planirana je realizacija druge faze, koja podrazumijeva reorganizaciju proizvodnih preduzeća (elektrana) i MH „Elektroprivreda RS“ u cjelini“, ističe se u dokumentu.
Imovina javnih preduzeća se smanjuje, a obaveze povećavaju
Generalno, kako se navodi u ovom dokumentu, niska profitabilnost počela je da narušava finansijsku poziciju svih javnih preduzeća u Republici Srpskoj, nivo imovine se smanjuje dok se nivo obaveza povećava.
Istovremeno, produktivnost u smislu dodate vrijednosti, u sektoru javnih preduizeća je niža od produktivnosti u privatnom sektoru, priznala je Vlada.
„Кao takav, sektor javnih preduzeća predstavlja značajan izvor fiskalnog rizika. Trenutni sistem nadzora nad radom javnih preduzeća nije dovoljno efikasan i ne pokriva sve funkcije koje bi država, kao vlasnik javnih preduzeća, trebala da vrši. Finansijski izvještaji javnih preduzeća nisu u potpunosti usklađeni sa međunarodnim računovodstvenim standardima, što ima za posljedicu netačno prikazivanje finansijskih pozicija preduzeća“, navodi se u dokumentu.
Niska produktivnost i profitabilnost javnih preduzeća rezultuje visokim rizikom za javne finansije, zaključuje se u dokumentu.
capital.ba