Iako sa pretežitim fokusom na raspolaganje javnim resursima u Republici Srpskoj, Komunikacija se podnosi protiv BiH, kao države članice Konvencije.
Komitet za Aarhusku konvenciju, po razmatranju novih slučajeva, na onlajn sastanku održanom od 23. do 26. februara 2026., prihvatio je prijedlog za preispitivanje usaglašenosti BiH sa standardima konvencije koji se odnose na pravo na pravnu zaštitu, odnosno pristup pravdi u ekološkim stvarima.
Prethodno je, u decembru prošle godine, Centar za životnu sredinu podnio Komunikaciju Komitetu u Ženevi protiv BiH. Ovaj poseban žalbeni mehanizam, uspostavljen u okviru Ekonomske komisije za Evropu Ujedinjenih nacija, nadležan je da preispituje postupanje članica Aarhuske konvencije.
Arhuska konvencija, koja je na snazi od 2001. godine, a koju je BiH ratificirala 2008., predstavlja kamen temeljac ekološke demokratije za Evropu, EU i postsovjetske države, a nedavno joj se pridružila i Gvineja Bisao kao prva afrička zemlja potpisnica. Nevladine organizacije upozoravaju na sve veći jaz između obaveza država i realnosti. Problemi su prisutni i na zapadu Evrope, ali postsovjetske i države Zapadnog Balkana u kontinuitetu imaju problem sa slabim institucijama, korupcijom i lošim sprovođenjem zakona.
Na tragu toga je i obraćanje Komitetu Centra za životnu sredinu, kojim je predloženo je da Komitet ispita povrede standarda Aarhuske konvencije u vezi pristupa odlučivanju (član 7) i pristupa pravdi (član 9 Konvencije).
Komunikacija se bliže tiče izostanka adekvatnog učešća javnosti u procesima odlučivanja o koncesijama i nelegitimnog upravljanja i iskorištavanja javnih resursa na svim nivoima vlasti, te štetnih posljedica, stvarnih i pravnih, koje iz toga proizilaze. Kako trenutno ne postoji adekvatan društveni konsenzus, utvrđen na zakonom propisan način, raspolaganje javnim dobrima je uglavnom prepušteno samoinicijativnim ponudama za dodjele koncesija – na štetu predvidivog, planskog i održivog upravljanja resursima i na štetu javnog interesa.
“Komunikacija ima cilj omogućavanje pristupa odlučivanju javnosti u vezi sa planovima za dodjelu koncesija, te adekvatno učešće, posebno kod samoinicijativnih ponuda, u fazi ‘kada su sve opcije otvorene’ (standard Konvencije). Iako bi to značilo poštovanje minimuma standarda iz Konvencije, u kontekstu BiH bi to značilo i promjenu paradigme u oblasti okolišne demokratije budući da bi omogućilo zaštitu ljudskih prava, ali i legitimno i suvereno raspolaganje javnim resursima”, naveli su iz Centra za životnu sredinu, pri pokretanju ovog žalbenog mehanizma.
Uprkos tome što su zakoni o koncesijma relativno napredani u tom smislu, posebno zakon u Republici Srpskoj, obaveze iz tih zakona se potpuno ignorišu od strane organa izvršne vlasti u BiH. Međutim, u postupcima osporavanja nezakonitog raspolaganja javnim dobrima, za čiju sudbinu je primarno nadležan zakonodavni organ vlasti, adekvatna pravna zaštita je do sada izostajala.
“Kako postupajući sudovi još uvijek nisu dovoljno prepoznali suštinu problema, iako su posljedice po pravnu sigurnost dalekosežne i složene, to smo praktično prepušteni jedino ustavno-pravnoj zaštiti svojih prava i interesa. Povrede Konvencije stoga plastično dokazujemo sa slučajevima dodjele koncesija za otvaranje nekoliko privatnih rudnika. Iako nisu bili predmet legitimnog odlučivanja o Dokumentu o politici dodjele koncesija u Republici Srpskoj, ipak su snažno podržani od organa izvršne vlasti, na koji način su zapravo postali predmet legalizacije. Upravo zbog toga je neophodna efikasnija sudska zaštita, jer smatramo da je u upravnim stvarima funkcija te zaštite preventivnog koliko i korektivnog karaktera”, naglasili su iz Centra.
Iako sa pretežitim fokusom na raspolaganje javnim resursima u Republici Srpskoj, Komunikacija se podnosi protiv BiH, kao države članice Konvencije.
Uglavnom, povodom saopštavanja rezultata prethodne ocjene prihvatljivosti (preliminary admissibility), Komitet je izjavio da prihvata razmatranje povrede člana 9 Konvencije, dok je našao da nema dovoljno osnova za razmatranje povrede člana 7.
“Odluka Komiteta da prihvati preispitivanje usaglašenosti sa trećim stubom Konvencije, standardima o pristupu pravdi, od izuzetne je važnosti za budućnost ekološke demokratije u BiH. Nadamo se da će naš strateški pravni rad u vezi koncesija – u odnosu na što je Komunikacija prihvaćena – dati reprezentativan uzorak o stanju ekološke pravde koji će poslužiti za preispitivanje praktičnih, pa i zakonodavnih, nedostataka u ovoj oblasti”, izjavio je Redžib Skomorac, viši pravni savjetnik Centra za životnu sredinu.
Komunikaciju je, nakon izlaganja slučaja, pozdravio i nezavisni posmatrač pri Ujedinjenim nacijama, gospodin Yves Lador, iz organizacije Earthjustice iz Ženeve, koji je izjavio kako se čini da postoji veliki jaz između garantovanih standarda i provedbe Konvencije u BiH, a što se svakako ne bi smjelo pravdati složenošću sistema.
Nakon što je prihvatio slučaj očekuje se da Komitet, posredstvom nacionalnog focal point-a, Komunikaciju sa prilozima službeno dostavi državi članici, uz zahtjev da dostavi detaljno izjašnjenje, najdalje u roku od pet mjeseci. Nakon toga, Komitet će da razmotri sve argumente, nakon čega bi trebao da donese konačnu odluku o usaglašenosti države sa standardima i ciljevima Konvencije, kada može da usvoji i Preporuke za otklanjanje nepravilnosti u pojedinačnim predmetima ili opštoj praksi.
(T.H., Odgovorno / Izvor: CZZS)
