Grad Beograd je od javnih preduzeća, kao njihov osnivač, dobio ovih dana više desetina miliona dinara jer su ona po Zakonu o javnim preduzećima i drugim odlukama dužna da iz dobiti, ostvarene u prethodnoj godini, izdvoje deo za budžet iako su mnoga od njih u dugovima i kad zatreba dobijaju subvencije iz tih istih kasa. Prilikom usvajanja budžeta za 2023. godinu za Grad Beograd saopšteno je da će gradska javna preduzeća od ostvarene dobiti u 2021. uplatiti do 85 odsto tih sredstava u budžet grada, te će tako npr. Beogradske elektrane od dobiti od 2,7 milijardi uplatiti najviše od svih – 2,3 milijarde dinara.
Beograd put će od dobiti od 71,5 miliona dinara, u gradsku kasu dati 11,9 miliona dinara, Gradska čistoća će od dobiti od 679 miliona uplatiti 286,7 miliona, a Gradski zavod za veštačenje od dobiti od 48,6 osnivaču će dati 26 miliona dinara.
U Zakonu o javnim preduzećima navedeno je da je javno preduzeće dužno da deo dobiti uplati u budžet Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, a visina i rok uplate utvrđuju se odlukom o budžetu za narednu godinu.
Do 2015. godine, do fiskalne konsolidacije, preporuka je bila da deo dobiti koji se uplaćuje u budžet ne prelazi 50 odsto, sa fiskalnom konsolidacijom uziman je celokupan iznos, a sada to zavisi od odluka o budžetima.
Profesor Fefa fakulteta u Beogradu Goran Radosavljević rekao je za Betu da je to „presipanje iz šupljeg u prazno“, jer su mnoga preduzeća zadužena i dobijaju subvenciju od države, a s druge strane uzima im se deo dobiti.
„Da država normalno funkcioniše i da nije ‘alava’ rekla bi, na primer da Elektroprivreda Srbije (EPS) treba da se razvija i investira i ne bi uzimala deo dobiti. Rezultat takvog mehanizma, presipanja novca iz budžeta u budžet doveo je do kolapsa u EPS-u, nedostatka sredstava za ulaganja u izgradnju novih kapaciteta i uvoza struje kada je najskuplja u istoriji“, kazao je Radosavljević.
Dodao je da je, pre svega, upitno da li su javna preduzeća koja dobijaju subvencije iz budžeta zaista profitabilna ili je to samo na papiru, kada se zanemari pomoć države.
Radosavljvić je rekao da je takav isti problem i sa Srbijagasom koji je prezadužen, za koga država vraća kredite i dugovanja, a uzima mu se deo dobiti.
Zbog fiskalne konsolidacije, 2015. godine bilo je predviđeno, kako je rekao Radosavljvić, da se celokupna dobit javnih preduzeća uplati u budžet, a onda je taj udeo smanjen i sada se određuje od slučaja do slučaja.
Normalno bi bilo, prema njegovim rečima, da država kao vlasnik javnih preduzeća uzme do četvrtinu dobiti kao što to rade države u Evropi ili, na primer Rusija od Gaspromnjefta, koji je suvlasnik Naftne industrije Srbije i visokoprofitabilna kompanija, uzima 25 odsto dobiti, a ostatak prepušta firmi za razvoj.
Naučni saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je da pitanje raspodele dobiti zaslužuje javnu raspravu.
„Raspodela dobiti zavisi od političke odluke osnivača. Javnim preduzećima su potrebne investicije jer od toga zavisi i poslovanje, ali osnivač ponekad nema sluha za to, pa deo dobiti uzima za budžete“, rekao je Nikolić.