Dok nevladine organizacije u Federaciji BiH, nezadovoljne odugovlačenjem, čekaju da parlament ovog entiteta konačno donese odluku o prijedlogu Zakona o izmjenama i dopunama Krivičnog zakona FBiH, kojim će se femicid tretirati kao posebno krivično djelo, u susjednoj Srbiji povjerenica za zaštitu ravnopravnosti, u kontekstu femicida, upozorava da “nisu dovoljne intervencije u zakonskom okviru, već je neophodno jačati kapacitete svih institucija u sistemu zaštite, kako bi se osigurala efikasna prevencija nasilja”. Unastavku prenosimo tekst portala Radio Slobodna Evropa, o tome kakva je situacija u Srbiji, u kontekstu femicida.
Više od 430 žena u Srbiji ubijeno je u porodičnom nasilju u proteklih 14 godina, dok je od početka ove godine ubijeno njih osam, ukazala je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković na Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja (proglašen odlukom Vlade Srbije 2017. godine, u znak sjećanja na 18. maj 2015. godine, kada je u porodičnom nasilju za svega tri dana u Srbiji ubijeno sedam žena – op. Odgovorno).
Poverenica je poručila da takvi podaci “opominju da društvo mora preuzeti odgovornost, preispitati propuste i aktivno raditi na stvaranju sigurnog okruženja za sve žene”.
Ocenila je da je femicid ozbiljan društveni problem u Srbiji, te da institucije i pojedinci moraju da rade na stvaranju sigurnog okruženja za žene, prenosi Beta.
“Sistem zaštite od nasilja postoji, ali iako ne može sprečiti svako ubistvo, mora biti sposoban da preduzme sve raspoložive mere. Za to nisu dovoljne intervencije u zakonskom okviru, već je neophodno jačati kapacitete svih institucija u sistemu zaštite, kako bi se osigurala efikasna prevencija nasilja”, kazala je Brankica Janković.
Srbija je je 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konvenciju, međunarodni sporazum Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Cilj Konvencije jeste nulta tolerancija na nasilje.
“Moramo podstaći žene da prijave nasilje, obezbediti im adekvatnu sistemsku zaštitu, kao i psihološku i materijalnu podršku”, rekla je poverenica Janković.
Janković je i ukazala na duboku vezu između rodno zasnovanog nasilja i patrijarhalnih modela prema kojima su žene vlasništvo muškarca.
“Bez kontinuiranog rada na razgradnji rodnih stereotipa teško je promeniti stanje na bolje. Podizanje javne svesti o pojmu, uzrocima i posledicama femicida kroz obrazovanje, medije i kulturu, uz uključivanje poslovne zajednice i svih autoriteta u društvu, može značajno doprineti njegovom suzbijanju, jer nijedna institucija ne može sama da se bori protiv tako složenog problema”, ocenila je Janković.
Međunarodne organizacije ukazuju na to da je porodični dom najnesigurnije mesto za ženu jer većinu slučajeva ubistava žena i nasilja počine njihovi partneri, kao što pokazuju i podaci u Srbiji.
Najveći broj ubijenih žena je u gradovima i u domovima u kojima su živele sa počiniocima, podaci su nevladinog Autonomnog ženskog centra.
U Srbiji nasilje u porodici se može prijaviti na broj telefona 0800/100-600.
Postoji i SOS ženski telefon 0800/100-007 koji funkcioniše svakog radnog dana od 10h do 20h. Dostupna je i besplatna pravna podrška koju je moguće pozvati anonimno na 011 2656 178 kako bi se informisali o svojim pravima.
Brojevi za psihosocijalnu i pravnu podršku ženama mogu se pronaći za pojedinačne gradove na stranici Autonomnog ženskog centra.
(Radio Slobodna Evropa / Odgovorno)
